Zovu ga Parizom centralne Evrope, zlatnim ili magičnim gradom. Nemam običaj da padam na self ili bilo koji drugi marketing, ali me je Prag ovog vikenda apsolutno očarao, zaveo, osvojio, ili sam, narodski rečeno, pao. Očekivao sam da je češka prestonica jedan lep, doteran i civilizovan grad koji je dosta uložio u očuvanje svoje arhitekture, istorijskih i kulturnih vrednosti. Rekoše mi prijatelji da je centar grada dosta veliki i da dva dana nikako nisu dovoljna da se obiđe sve obilaska vredno. Imao sam dosta predrasuda u životu, ali sam kod Praga baš pokazao koliko čovek može biti žrtva svojih pogrešnih predubeđenja. Prag ima 1 200 000 ljudi. Beograd 1 500 00. Naš uži centar grada se nonšalantno pregazi za jedno popodne. Mislio sam da je praško gradsko jezgro dosta veće i da je bogato kulturno nasleđe te zemlje ostavilo traga i na broju znamenitih zgrada. Pomnožio sam ove početne cifre u glavi, pouzdao se u svoj brzi hod i procenio da ću ja to moći.
Za sve neupućene: Prag nema jedno gradsko jezgro već četiri. Hradčani, Stari grad, Novi grad i Mali grad su vekovima funkcionisali kao zasebne celine. Imperator… >>>