“Lagano umire onaj koji ne putuje,
koji ne čita, ne sluša muziku,
onaj koji ne nalazi zadovoljstvo u sebi…”Pablo Neruda

Više puta sam sebi obecala da zimi, na minusu neću ici severnije od Beograda/ jer sam letnje dete, i zimu mrzim!/ , ali put me je naveo da Novu 2008. godinu dočekam u Beču!
Naravno, nisam se pokajala.

Sigurna sam, da nigde kao na zapadu , ne možete da osetite tako intenzivno novogodišnju atmosferu…miris cimeta i peciva, punča i kuvanog vina, okićene ulice, raskošne jelke..sve to doprinosi da grad dobije jednu svećanu notu i da vas,bar za momenat, izmesti iz naših problema i strahova i nekako nas natera da se osećamo bogato, da trošimo, kupujemo, pijemo, jedemo, slikamo, obilazimo, kao da smo najbogatiji na svetu.
… >>>

Naguravanje opreme, truckanje Nivom po prtini, i eto nas na sred staze. Dubok sneg, brije oštar vetar, pancerice smrzle, plastika ukrutila. Mučimo se sa obuvanjem, stenjanje i pokoja psovka. Ipak, pancerice su obuvene, skije su na nogama, oprema se doteže. Još malo „peglanja uzbrdo”, da uštinemo još koji metar spusta. A onda…

Petak (9. novembar) nije obećavao mnogo. Uobičajen beogradski radni dan, sivo, oblačno, tek po koja kap kiše. No, poziv je bio tu, plan napravljen, a nas četvorica Manijaka, Freak, Krecha86, pop67 i SkiBata, privodili smo kraju poslednje pripreme za putovanje. Destinacija – Olimpijski centar Jahorina, povod, manifestacija Turstička berza 2007 a pravi razlog, pa naravno, skijanje. Par minuta finalnih dogovora, malo fizikalije oko opreme (prezentacione, ne skijaške), naguravanje nogama torbi i vreća u omaleni gepek golfa trojke, stešnjavanje na zadnjoj klupi, i već nas evo u koloni kraj Geneksovih kula, na autoputu ka Šapcu. Tiha muzika i jako grejanje učinili su svoje, pa smo vreme u vožnji… >>>

Da je na aerodromu bio patuljak s irvasom, umesto šalterskog službenika, to bi mi se činilo sasvim prikladno. Probivši se kroz lavirint pustih hodnika u Arlandi (dan pre je bila mećava i većina letova je otkazana) stupila sam zvanično na tlo Švedske. Prvo što sam naučila je : ako ti nešto treba, uzmi broj i strpljivo čekaj u redu!

VREMENSKE PROGNOZE; ZABLUDE I OČEKIVANJA
Pisati o broju stanovnika i geografskoj širini je svakako lako i dostupno u svim vodičima i bedekerima, ali ja sam svoju ekskurziju započela sa pažljivim izučavanjem vremenskih prilika u Švedskoj. Decembar, sneg, koliko hladno može biti, a da se ipak ne smrzneš kao u Sibiru? Svakodnevni izveštaji prijateljice nisu vredeli, ona predugo živi gore i potpuno se aklimatizovala gubeći kontakt sa stvarnošću kontinentalne klime. Zato sam se pripremila na najgore. Kofer sam jedva zatvorila od preterane količine dugih i debelih čarapa, pa onda još debljih i dužih, za svaki slučaj.
Ali ništa me nije moglo pripremiti na prvo… >>>