U Split stižem trajaktom iz Ancone, sjajna scena: Sunce je tek izašlo a Split izgleda prelepo sa mora. U Italiji sam se rastao od voljene i prvi put u životu seo na trajakt pa je sve to doprinelo epskom osećaju koji u tom trenutku poredim sa onim koji su morali osećati svi oni emigranti u Novi Svet kada bi posle nekoliko dana putovanja neko uzviknuo „Amerika“. Dobro sad, nije da ja bežim iz nekakve bede u predele bezgraničnih mogućnosti već sam rađe tužan i vraćam se kući (a u Hrvatskoj se osećam k’o kod kuće ne zbog velikosrpskih hegemonskih pretenzija već jednostavno zbog samog osećaja) ali svaki početak novog poglavlja u životu nosi određenu emigrantsku notu (ne staje sve u kofer) i uzbuđenje zbog novog.
Tek bilo kako bilo, u Splitu me goste prijatelj, maltene brat, i njegova cura iz Zagreba. Pita brat jel sam jebo, pa onda pita jel sam tužan i konačno nazdravlja. Menjamo lokal kako bi još jednom nazdravili, zatim prelazim u lokal preko puta jer su stolice udobnije i naravno, nazdravljamo. U zlo doba… >>>

Eh, toliki sam put prevalila (makar meni 2000 kilometara u povratku + prethodna hiljadarka u polasku, pa još ako brojim i let Italija-Francuska i dodatnih 150 km do Luksemburga što se desilo između), a pečata u pasošu mislim da nemam više od dva. To vam je putovanje po zemljama Evropske unije :-)

SLIKA: Mapa puta: Luksemburg-Njemačka-Austrija-Slovenija-Hrvatska-Crna Gora (prati zelenu liniju)
A niko, ama baš niko se kad jednom uđe čovjek u EU, ne zanima više za vas dokle god ste u okvirima njenih granica.
Iz Crne Gore na 1000 km dugačkom putu prema Italiji, jedino me kontrolisahu na prelazima Crna Gora-Bosna i Hercegovina-Hrvatska-Slovenija i u povratku, na relaciji Shieren (Luksemburg)-Budva (tu padoh komirana, prije Podgorice) kontrola na istim mjestima, samo obrnutim redoslijedom.
JUTRO JE PAMETNIJE OD NOĆI
Vratila se Danuškica! Stigla sam 26. jula, u ranim jutarnjim časovima… negdje oko 3.30. Budva je spavala. Spavalo je kompletno naše Primorje, makar dio njega koji se vidi sa puta :-)
Samo… >>>

Kažu, malo je potrebno da čovek bude srećan.
Meni se čini, ipak malko više, bar da imaš vizu , kao ja, pa si već srećniji, da ne kažem slobodniji!
Dakle osim vize, potreban je automobil, nešto novca/ili kartica!/ i pravac auto-put Beograd-Zagreb-Ljubljana-Minhen-Ninberg. Sve to , za oko 10- ak sati, sa stajanjem.Klopa usput, u Sloveniji kranjske kobaje ili budite strpljivi za ono što vas čeka u Nemačkim pekarama, pivnicama ili poslastičarnicama.

Usput, na putovanju, zadiviće vas čistoča, organizovanost, ljubaznost naših prvih suseda, pa drugih/iskreno nam se raduju, ali bez zezanja/, zatim tvrdoglavost Austrijanaca, i neizbezna nalepnica od 10 eura za auto-put, boravili u Austriji 1 sat, 1 dan ili 1 nedelju!Nemam ništa protiv njih, samo malo ga preteraše. Neljubazni, nekako bleda senka nemacima i tako mali…ne znam.Onda , kada prestane plaćanje auto-puta, kada prestane nedoumica, ko je najmoćnija nacija u Evropi, znate da ste ušli u Nemačku!
Pazite, ja sam od onih koja obožava Italiju, bez pogovora.
Mediteranci su… >>>

Volim Zagreb. On je moje hedonističko utočište koje me nikad ne izneveri. Dobro, voleo bih ja bilo koji šupak ovog sveta da se tamo nalazi ekipa iz Zagreba ali eto, oni su u tamo i ja zato volim baš Zagreb. A to da je sve do ljudi govori i činjenica da od Zagreba nisam ni video puno, tek po koja šetnja gornjim gradom iz kurtoazije prema gostu. U jednom od takvih obilazaka nastala je i ova jedina turistička fotka koju imam pa je i prilažem samo zato što sam je tražio pola sata. U Zagreb uvek idem sa kajmakom za domaćina i nešto dobre energije. Vraćam se lakši za to kilo kajmaka i puno srećniji.
Volim Zagreb a volim i film pa onda tempiram svoje dolaske tu tako da se poklope sa filmskim festivalima. ZagrebDox je festival dokumentarnog filma i kao takav najbolji u regionu. Pored međunarodne i regionalne konkurencije ima i mnoštvo propratnih programa. Na ovogodišnjem izdanju to su bili: filmovi zabranjivani u staroj Jugi, savremeni kontraverzni dokumentarci, filmovi koji se bave što globalnim što lokalnim zaverama te indijski… >>>