Kao da je Bog povukao crtu na zemljinoj kugli, izmedju gornje i donje polulopte i odlučio: Oni koji teže za materijalnim vrednostima, živeće na severu, biće im hladno i neće imati prirodne lepote.
Oni koji budu živeli na jugu, imaće prirodne lepote i vrednosti, biće veseli, razdragani ali siromašni.
I zaista kada malo razmislim, i Južna Amerika, i Afrika, i Indija, tako lepe i tople, tako siromašne.
Bog sigurno “nije pogrešio” kada je Egiptu dao večno sunce i najlepše more na svetu.

Iako fotografije svakako prate ovaj opis/ jer su zaista neizbežne/ pokušaću da vam opisno dočaram lepotu mora.Prozirno od najsvetlije plave, zatim tirkiz/ takodje u nijansama od boje tirkiza kamena do boje rustičnih vrata na ostrvima Grčke/, do neke “rojal-dinastijsko” plave, kao nebo leti u suton..kao pomalo ljubičasto do svetlo teget, ka purpurnoj , te sve tamnije i… >>>

Noć prva:
Na trgu Catalunya, gde se ukrsta većina metrolinija (napomena: imena uglavnom pisem kako sam ih naucila, ne na spanskom nego na katalonskom) festival, kao Exit, gomila ljudi, naravno i uz kartu teško pronalazim cuvenu ulicu La Rambla jer se u trg uliva 7-8 bulevara. Dok sam sve to obisla da ubodem gde je, dusu sam ispustila.
I onda krece La Rambla, ziva i topla, guzva, svi pevaju i babe i crnci i klinci, svi istetovirani sa pirsigom u ustima, usima …ali ni jedna devojka nije obucena kao prostitutka, mislim, kao ove nase kad izadju…i naravno turisti….
Dan prvi:
Arc de Triomf (Trijumfalna kapija), odatle ide veliki trg-šetalište koji vodi do Parc de la Ciutadella sa predivnim fontanama koje se prelivaju u male vodopade. Na kraju parka je Zoo vrt koji je prilično skup (16 eur je delovalo stvarno previse tog momenta). Levo iz paka se odmah ulazi u četvrt La Ribera pa u Gotsku cetvrt (Barri Gotic) iz 14 i 15 veka sa velicanstvenom arhitekturom i uskim ulicicama. Tu naleteh na… >>>

I dok su neki od nas jedva čekali da zima, skupa s hladnoćom, izmigolji iz naši života, Mirko je uživao u sasvim drugačijem ambijentu – ugodnoj i blagoj klimi kojom se diči Doha, glavni grad Katara, državice uglavnom poznate po crnom blagu i, shodno tome, dobrom budžetu. Željan pustinje, pijeska i dina, on se uputio u nepregledna prostranstva katarske pustinje i s turističkom agencijom čiji vozači turiste zabavljaju raznim vratolomijama sa skupocjenim terencima pogonjenima na sva četiri kotača, došao do granice sa Saudijskom Arabijom, gdje priroda postaje bitno surovija. Prikupljanje još boljih dojmova naprasno je prekinulo nekoliko kapi kiše, kojih su se organizatori prepali kao tornada, pa su se brže, bolje, pokupili iz kampa za ‘okrjepu’ smještenog usred pustinje, jer poznato je da nakon kiše u Kataru pljušte i saobraćajke – ‘Dovoljno je pljunuti na cestu i netko će prosklizati’, kaže Mirko ….
… >>>