GRADIŠTARENJE
(Veliko Gradište, oko 120 km od Beograda)

Ne mogu da budem objektivna. Ja živim ovde. Što me navodi na činjenicu da bih bila nekulturna kada bih prećutala nedostatke ovog finog, malenog provincijskog grada koji broji svega šest hiljada stanovnika. (Ovo govorim već godinama. Moguće da se cifra promenila. Skoro je sigurno da se cifra promenila.) Najbolje je držati se podalje tih stanovnika – nismo preterano ljubazni, veoma smo koristoljubivi i iz nekog neobjašnjivog razloga visoko osetljivi na reč Beograd. Pre svega na Beograđane. Ali, ima ovde divnih ljudi. Predivnih. Dobro je ako naletite na njih.
A ja zivim ovde (u Beogradu) i za sad poznajem samo one iz kategorije divnih Gradistanaca.
Ja mogu da budem objektivna jer kao i Marina zivim u Beogradu i mogu samo da dodam da kad znas da se nalazis na koji kilometar od Srebrnog Jezera niko nedivan ne moze da ti bude bitan.
Kako ih prepoznati?
Obično se smeju, ne nose isuviše usku odeću, jedu sladoled, ne gledaju te popreko, šetaju pse (ili… >>>