Dolazak u grad suočava došljake sa pomalo zaboravljenim prizorima. Nekoliko blokova betonskih zgrada, kao izniklih iz beskraja ravne tundre. Potom, dok voz lagano klizi šinama, veliki okrugli šatori, ponegde okruženi polu rashodovanim automobilima, čija je proizvodnja davno prestala. Ljudi pored pruge posmatraju voz, ljubopitljivi i pomalo začuđeni, kao da stiže neko iz velikog i njima nedohvatljivog sveta. Putnik na susednom sedištu, već više puta boravio poslom u Mongoliji, ravnodušno je dobacio: “Ovi ljudi nisu navikli na život u savremenim zgradama. Čuo sam da je bilo pokušaja da svoje male konje i kamile dovuku u stanove na spratovima, da tamo zajedno borave kao u širokim prostranstvima za koja su toliko vezani. Ne verujem da je tako, ali svi znamo da najviše vole da žive u svojim širokim šatorima – jurtama”.
Na železničkoj stanici, čim se voz zaustavio, stvorila se gužva. Pokrenuo se svet u svojoj neobičnoj i živopisnoj odeći, sa okruglim kapama i šiljatim šeširima, u preovlađujuće… >>>