Pre dva dana sam se vratila iz Kusadasija,hotel Topalan..Prvog dana smo bili u soku zbog svega-pod nije bio usisan(niti je narednih dana neko usisavao),dorucak je bio svakog jutra isti (ali i dalje mi nije jasno na koju foru je drzao,jednom nismo ustali za dorucak,pojeli smo giros i pre ogladneli!!)Par dana nije bilo tople vode i stalno je sibala glasna turska muzika po ceo dan iste pesme..da je cela ekipa pocela da naklapa reci iz pesama i da blago pevusiJALI ZATO-Za ovaj novac je nemoguce vise ocekivati,kad se odbije put,viza i troskovi agencije!Hotel je u samom centru grada,tako da nismo trosili novac na taxi,osoblje je divno-svi su ljubazni,sta god da vam zatreba oni ce vam doneti-grejali su nam vodu za kafu,pustali nas da unosimo pice i hranu u hotel (iako je bilo okaceno da to ne smemo raditi),bili smo bucni u dvoristu i nikada nas niko nije opomenuo!Neko je otkro krov hotela i stalno smo se peli gore,odatle je prelep pogled na grad..jedne veceri smo posedali svi tu,i kad se pojavio jedan lik od osoblja,mislili smo da ce nas isterati,a on… >>>

Na put smo krenuli u siječnju. Snijeg, magla, hladnoća, kiša, tmurno nebo i ne baš pretjerana želja za sjedanjem u avion i putovanje na istok. No, bilo kako bilo glupo bi bilo ne ići, te smo krenuli prema Beču. Letjeli smo turskim čarterom, i moram priznati da su i “air tete” i tursko gostoprimstvo već na samom putu došli do izražaja. Prvo ugodno iznenađenje.
Destinacija nam je Antalya. Turski biser mediterana, domovina naranče. Antalya je omiljena destinacija Rusima i Nijemcima, te mi je bilo jako drago što smo se uputili van sezone jer svi ti silni turisti uništili bi onaj bliskoistočni filing. Turska, odnosno azijski dio Turske kojeg nazivaju Anatolija ulazna su vrata u Aziju, te bliski istok, koliko zemljopisno, toliko i kulturološki.
Naš prvi hotel bio je u gradu Gyonig, 5 kilometara sjeverno od “grada hotela i resorta” Kemera. Ugodno smo se iznenadili smještaju, pravih 5 zvjezdica za prihvatljivu cijenu, samo je nedostižan san naše turističke ponude. Gyonig je omanji gradić, turistička… >>>

Nisam mislila ovo da kucam, mrzelo me, iskreno
ali sad kad sam posteno raskrvarila ruke na cadjavu siljatu lim\kozuru ovdasnjih mrsavih pecenih kestenova, osecam da moram… da moram makar da pomenem KAKO BRE to TREBA! da izgleda, kako to izgleda na sokacima Istambula
U oktobru

razjapljeni debeli kestenovi, istureni iz ljuske svaki kao da skoljka nudi svoj biser, mirisu tako da skoro mozes da pipnes, u kruznim limenim sudovima, izbusenim na dnu,da ih lepse ogreju komadici uglja, slozeni kao da tamnoputi prodavac na meru( a zaista meri sa apotekarskom preciznoscu) trguje suvim zlatom a ne pitomim kestenjem

Tramvaj posred njihove kao Knez Mihalove,mili sporo kao da je jedan od uzurbanih prolaznika,dok se krece prati zakonitosti pesaka, zastajkuje, probija se kroz guzvu kaldrmisane ulice
Turski nacionalni ponos dosta napadan za nekog sa ovih prostora jer sve je zatrpano turskim zastavama, ne mozes da okines fotku a… >>>

Bila je sreda 22.08.2007. Avion za Antaliju je trebao da poleti u 12h.Stiže nova vest,poleće u 16h.Nije problem,ona pozitivna trema koja me drži pred svako putovanje je jača od nervoze i pomeranja leta.Stiže nova vest.Let je u 18h.Hmmm…Idem sa malim detetom od 11 meseci,njemu već nije svejedno…a ni meni.Stiže poslednja potvrda…avion poleće u 20 h!!!U meni počinje da se javlja sumnja,hožemo li u opšte poleteti…U 20:20 se ukrcavamo u avion…konačno…klima ne radi…pakao u avionu…oglašava se pilot,zbog kvara na motoru,ajmo svi napolje dok se ne popravi…opet cimanje,deca plaču,opšta histerija.Konačno smo poleteli u 22h.Taman kada smo mislili da je načim nevoljama kraj,one tek krežu…
Stižemo u Kemer u 02,00h po lokalnom vremenu.Vlaga,ne može se izdržati…
Ujutru kreće iznenadjenje za nas…hotel prodat kao hotel sa 4 zvezdice u stvari ima 3 jer je četvrtu izgubio pred početak sezone.Hotel se zove Rose Beach… >>>

U ovoj zemlji milijun ljudi manje-više ne predstavlja značajnu razliku. * Otiđite do jednog od naših shopping centara i slobodno možete reći da ste posjetili Istanbul s putnom agencijom! * Svakog dana na ulicama Pekinga prometuje oko 7 milijuna bicikala. * Teškom se mukom uspinjemo nejednakim kamenim stepenicama kako bi «doživjeli» jedno od svjetskih čuda- veliki Kineski zid. Dok ga još ima… * S jedne je strane prisutno blještavilo, čistoća i mir, dok se odmah iza ugla krije jad i bijeda. * Svi kuhaju u jednom zajedničkom loncu na ulici, toaleti su javni, isto tako i tuševi, a turiste oblijeću starci, majke, djeca, invalidi… * Vraćamo se u naš velegrad i shvaćam kako je lijepo biti ponovno kod kuće!
Prilikom posjete našeg (hrvatskog) predsjednika Kini domaćin je, uz ispriku, pitao koliko naša zemlja ima stanovnika. Predsjednik je spremno odgovorio: «4 437 460». Nakon te konstatacije jedan od članova kineske delegacije dobronamjerno upitao: «Pa zašto niste svi došli?!»
Stara šala koja je zapravo vrlo realna!… >>>

Malo sam bila uspaničena što idemo u Tursku , zamišljajući užasne brkate likove sa isukanim sabljama, koji me otimaju, uvijaju u crnu odoru , zatvaraju u neki harem i bacaju ključ. Odmah da vam kažem, od toga nema ništa! Avanturistički raspoloženi krenusmo preko silnih granica…Bugarska…qq! Na carini su nas držali ravno 4 sata(jer su u vreme kad smo stigli prvo gledali važnu utakmicu, a posle toga rešili da nam rasture autobus kao lego-kockice), da ne pominjem da je wc bio zaključan, i da su jednu devojku sprovodili pod oružanom pratnjom da otvori neseser za šminku koji je bio zaštićen šifrom, jer, pobogu, tu može da se skriva neki eksploziv ili nedajbože droga. Poučeni takvim iskustvom, na turskoj granici smo ćutali kao pokisli mačići, izbegavajući poglede uniformisanih lica.U bus ulazi nasmejani carinik i pita:»Imate li svi uredna dokumenta?»
Hor putnika:»Imamo»
Carinik:»Pa šta će vam…..valjda ste ovde došli da se zabavljate!
Hor:tajac… >>>

Na turskoj obali letujem poslednje cetiri godine. Od toga-dva puta u Antaliji (tacnije u malom mestu Beldibi koje se nalazi na pola puta izmedju Antalije i Kemera), jednom u Bodrumu, jednom u Alanji. Licno veoma volim toplo more, pa preporucujem Sredozemnu obalu - dakle, Antalijsku i Alanjsku regiju. More je u tim regijama veci deo sezone izuzetno toplo, uvek je kristalno plavo i cisto, a broj kisnih dana tokom cele godine je minimalan.Tokom najtoplijih meseci, procenat vlage u vazduhu je visok, pa ne preporucujemo odlazak u spicu sezone. Poznata turska letovalista Bodrum i Kushadasi nalaze se na obali Egejskog mora koje je hladnije, a oblast je vetrovitija.
Bodrum je letovaliste stvoreno za nocne i dnevne izlaske. Tu nikako necete naci usamljene uvale, vec je ceo grad (i okolina) pretvoren u jedan… >>>

Koliko je put trajao više se ni ne sećam, znam samo da je u pitanju bio dvocifren broj sati. Mada, bilo je manje naporno nego što smo očekivali… možda zbog količine kiflica koja je “nestala” negde usput. Na jednom od graničnih prelaza upoznali smo Nenada i Natašu. Ispostavlja se da smo išli u istu školu… i što je važnije, oni su već bili u Istanbulu, za razliku od mene… pa dobijam ukratko pregled mesta za ”must see”…
Stigli smo negde predveče. Na ulasku u grad počele su da se skupljaju pare za sutrašnje prepodnevno obilaženje Aja Sofije(Ayasofya), Plave džamije(Sultanahmet Camii) i Topkapi palate(Topkapı Sarayı). Još nisam ni izašao iz autobusa, a već sam bio vlasnik dva kompleta karata… i 50 evra “lakši”.
Na Aksaraju smo, ostavljamo stvari u hotelu i odlazimo na istanbulski vidikovac kako bismo sa vrha osmotrili čitav grad. Međutim, kako kiša neprestano lije, doživljaj nije potpun. Nakon toga sa novim prijateljima idemo na par… >>>