Teskoba! Ima li bolje reči za taj čudan osećaj, koji se roji u stomaku, posle skoro dva sata provedena u tmastom kolopletu podzemnih hodnika Petrovaradinske tvrđave? Dok miris vlažnih ciglenih zidova izaziva nozdrve, oči žedno traže makar tračak prirodne svetlosti, a žućkasti sjaj baterijske lampe na izdisaju treperi u tmini, glava ima samo jednu misao… »Vodi nas gore, majstore!«
Vodič - entuzijasta, zaljubljenik u tajne Đavinih pothodnika, Ladislav Pintač, tek ponekad okrene svoju lampu ka nama, proveravajući da li smo dobro i nastavlja da glavinja kroz niske hodnike.
- Hoćemo napolje? - pita odjednom.
Konačno! Sve i da smo slepi miševi, ovolika tama bi nas nagnala na paniku. Sreli smo ga nekoliko sati ranije zbog priče o velikim količinama smeća koje ljudi godinama bacaju u podzemne hodnike, o vandalima koje istorijsko blago uništavaju sprejevima u boji, farbama, vatrom… Pokazujući razvaljenu kapiju na ulazu iza Muzičke akademije i Jelisavetinog bastiona, Ladislav kaže: “»Ovo je tek… >>>