Umesto da ovaj blog počnem sa Subotičanima poznatom frazom “grad na severu Bačke”, za Suboticu ću reći da je to divan grad, u kom se spaja istok i zapad, secesija i modernizam, grad u kojem živi mnogo naroda i narodnosti. Kao rođena Subotičanka veoma sam ponosna na činjenicu da je Subotica bila dom mnogim poznatim umetnicima, sportistima, političarima… Za početak sadašnji predsednik Skupštine Srbije Oliver Dulić je Subotičanin, Đula Mešter, odbojkaš svoje prve servise je načinio u Subotici isto kao i svoje note Gabor Bumfort, Srđan Čolić, Gabor Lenđel, Silveter Levai, koji je sad poznat Holivudski kompozitor, Aleksandra i njen otac Kornelije Kovač… Ovaj ravničarski grad može da se pohvali i oficijelnom modnom kreatorkom Marijom Šabić, koja je autorka ovogodišnjih haljina na izboru za Palićku vilu.
Jedan od dobitnika NIN-ove nagrade Danilo Kiš je takođe Subotičanin. Kako i sam navodi on se samo ovde rodio i ništa ga ne vezuje za ovaj grad, mada je i kasnije dolazio. Danas u ovom gradu opstaje… >>>

„Znaš koliko ja imam godina? Četiri“, upitao je i odgovorio Aleksa vlasnici apartmana Nikolas u Paliću gde smo odseli.
Pošto sam automatski slagao pri razgovoru o smeštaju i na pitanje „koliko dete ima godina“ odgovorio da ima tri i po, (pretpostavljajući da što je manje dete sledi veći popust) pretrnuo sam. „Imaćeš četiri za koji mesec, dobro, ulazi u sobu“, procedio sam polako crveneći.
Delovalo je da smo se izvukli.
Ali mali Vuk Branković se otima i u skoku gazdarici unosi tri prsta u lice dreknuvši: „A ako me neko ovde pita, onda imam tri…“
Sad već crven kao bulka, plaćamo ženi smeštaj i ulazimo u sobu. Kroz glavu mi prolazi scena kako sam ja bio odgovoran lažov, kad me tetka vucarala za sobom po vojnim odmaralištima, uvek sam je zvao mama, i bio bar godinu dana mlađi. Iznerviran optužio sam ženu da je ona kriva što sam ja slagao za godine. A ionako smo imali jeftin smeštaj, 1.000 dinara noćenje po osobi. Deca do dve godine ne plaćaju smeštaj, a za starije dete (do 12 godina) se… >>>

Za praznik rada valja ne raditi ništa i dobro jesti. U Srbiji se uglavnom ništa i ne radi al se najbolje jede u Vojvodini pa je izbor za prvomajski uranak očigledan. Tim povodom, Treset, šuma pokraj Palića, je tradicionalno okupljalište za mnoge iz Subotice i okoline. Stižemo već 28og aprila jer kad je bal, nek bude karneval. Posle Palića pitamo nekog matorca koji sedi na raskrsnici da nas uputi ka ribnjaku blizu kojeg je smešteno naše društvo a on nam, mudro (a kako bi drugačije govorio starac koji sedi na raskrsnici) kaže da možemo i „ovim, i onim, i ovim putem“. Posle dužeg lutanja po šumi, jednim od predloženih puteva, stižemo u naš kamp koji je već uveliko postavljen. Svi kampovi su opremljeni roštiljem i kazanom a većina ima i generator i na njega prikačene kompjuter i zvučnike a tu je i motorna testera kako ne bi prolivali znoj uzalud.
Ono što Treset čini zanimljiv je činjenica da je to šuma na pesku što se ne sreće baš često. Tako ponekad imate utisak da ste na nekoj drugoj planeti sa drugačijom… >>>