U Split stižem trajaktom iz Ancone, sjajna scena: Sunce je tek izašlo a Split izgleda prelepo sa mora. U Italiji sam se rastao od voljene i prvi put u životu seo na trajakt pa je sve to doprinelo epskom osećaju koji u tom trenutku poredim sa onim koji su morali osećati svi oni emigranti u Novi Svet kada bi posle nekoliko dana putovanja neko uzviknuo „Amerika“. Dobro sad, nije da ja bežim iz nekakve bede u predele bezgraničnih mogućnosti već sam rađe tužan i vraćam se kući (a u Hrvatskoj se osećam k’o kod kuće ne zbog velikosrpskih hegemonskih pretenzija već jednostavno zbog samog osećaja) ali svaki početak novog poglavlja u životu nosi određenu emigrantsku notu (ne staje sve u kofer) i uzbuđenje zbog novog.
Tek bilo kako bilo, u Splitu me goste prijatelj, maltene brat, i njegova cura iz Zagreba. Pita brat jel sam jebo, pa onda pita jel sam tužan i konačno nazdravlja. Menjamo lokal kako bi još jednom nazdravili, zatim prelazim u lokal preko puta jer su stolice udobnije i naravno, nazdravljamo. U zlo doba… >>>

Eh, toliki sam put prevalila (makar meni 2000 kilometara u povratku + prethodna hiljadarka u polasku, pa još ako brojim i let Italija-Francuska i dodatnih 150 km do Luksemburga što se desilo između), a pečata u pasošu mislim da nemam više od dva. To vam je putovanje po zemljama Evropske unije :-)

SLIKA: Mapa puta: Luksemburg-Njemačka-Austrija-Slovenija-Hrvatska-Crna Gora (prati zelenu liniju)
A niko, ama baš niko se kad jednom uđe čovjek u EU, ne zanima više za vas dokle god ste u okvirima njenih granica.
Iz Crne Gore na 1000 km dugačkom putu prema Italiji, jedino me kontrolisahu na prelazima Crna Gora-Bosna i Hercegovina-Hrvatska-Slovenija i u povratku, na relaciji Shieren (Luksemburg)-Budva (tu padoh komirana, prije Podgorice) kontrola na istim mjestima, samo obrnutim redoslijedom.
JUTRO JE PAMETNIJE OD NOĆI
Vratila se Danuškica! Stigla sam 26. jula, u ranim jutarnjim časovima… negdje oko 3.30. Budva je spavala. Spavalo je kompletno naše Primorje, makar dio njega koji se vidi sa puta :-)
Samo… >>>