Tasos je najsevernije od grčkih ostrva (i jedino od njih koje je zakratko bilo deo velikog Dušanovog carstva). Obiljem slatke vode, šuma, raznovrsnog rudnog blaga i plemenitog belog mermera od praistorije je privlačio osvajače, te je u svojoj dugoj istoriji bio primoran da se bori protiv ili trpi sve moguće nasilnike, od atinskih demokrata preko Persijanaca, Rimljana, Vizantinaca, Srba, Turaka, Bugara, čak Rusa, Nemaca, sve do savremenih turista koji su doneli novac, ali su isto tako izazvali dva katastrofalna požara koji su ostrvo, nekad nazivano “ploveća šuma” praktično ogoleli.
Na Tasosu nema visokog turizma, to nije stecište snobova i bogatuna, nema superluksuznih hotelskih kompleksa ni noćnih barova, ovde se ne sidre jahte duge 30 i više metara sa naoružanim čuvarima na palubi. Tasos je ono što su za mnoge odavde pre tridesetak godina bili Mljet ili Lastovo – ostrvo kome se uvek iznova vraćaju zaljubljenici u plavo more, razuđene i poludivlje obale, miris borova i žalfije, jednostavne ljude… >>>