Zašto bi bilo ko putovao iz Srbije čak u Pulu i to makar samo zarad dva, tri dana? Odgovor je jednostavan – Istra, počev od Rijeke, pa do Poreča, „najbliže“ je more za građane Srbije, čak i za one sa juga
„A Vi? Krenuli malo do Trsta“? Sredovečni pumpaš na malenoj Ininoj benzinskoj stanici, na putu između Labina i Pule, uporno je odbijao da neko, van sezone, može čak iz Srbije da na vikend pođe na Istru. Verovatno je, još dok je automobil ulazio na pumpu, „BG“ tablice povezao sa Beograđanima, farmerkama i vikend šopingom u Trstu…
„Ma ne, idemo do Pule“, ponovio sam mu drugi put, i odmah zatim, treći put, pitao da li ima WC na pumpi.
„Naravno da ima, pa ovo je gradila Jugoslavija“!
To što je pumpu „gradila Jugoslavija“ značilo je da je WC iza pumpe, da ne radi svetlo i da je zaključan. Pumpaš mi je informaciju dao, ali je ključ, poslednji adut, zadržao sve dok mi nije ispričao nekoliko anegdota iz svog vojničkog života. Služio je, pre dvadesetak godina, u kasarni u Topčideru… >>>
Pocetkom avgusta 2007. sam se vratio sa Lefkade, proveo tamo 15 dana, isao sopstvenim prevozom i upoznao ovo izuzetno ostrvo. Ideja o Lefkadi kod mene je nastala vrlo jednostavno - prosle godine kada sam na nekom kalendaru video plazu Porto Katsiki. Tu je bio kraj nedoumicama gde cu provesti leto ove godine.
Putovanje do Lefkade: S obzirom da sam se informisao kog tipa je ostrvo Lefkada, automatski sam odlucio da otputujem kolima sto je izbor bez konkurencije jer smo samo na ostrvu presli oko 900 km i mogli da uzivamo u svakom njegovom kutku koji smo pozeleli da vidimo. Posto mi posao ogranicava letnji odmor, odlucio sam se na voznju “do kraja”, dakle od Beograda sve do Lefkade bez prenocista negde usput… To je nesumnjivo bila greska jer je put veoma naporan, narocito druga polovina. Dakle, moze da se vozi i do ostrva bez nocenja usput, ali ako niste od onih koji vole volan vise nego “leba da jedu”, manite se te ideje. … >>>
Noć prva:
Na trgu Catalunya, gde se ukrsta većina metrolinija (napomena: imena uglavnom pisem kako sam ih naucila, ne na spanskom nego na katalonskom) festival, kao Exit, gomila ljudi, naravno i uz kartu teško pronalazim cuvenu ulicu La Rambla jer se u trg uliva 7-8 bulevara. Dok sam sve to obisla da ubodem gde je, dusu sam ispustila.
I onda krece La Rambla, ziva i topla, guzva, svi pevaju i babe i crnci i klinci, svi istetovirani sa pirsigom u ustima, usima …ali ni jedna devojka nije obucena kao prostitutka, mislim, kao ove nase kad izadju…i naravno turisti….
Dan prvi:
Arc de Triomf (Trijumfalna kapija), odatle ide veliki trg-šetalište koji vodi do Parc de la Ciutadella sa predivnim fontanama koje se prelivaju u male vodopade. Na kraju parka je Zoo vrt koji je prilično skup (16 eur je delovalo stvarno previse tog momenta). Levo iz paka se odmah ulazi u četvrt La Ribera pa u Gotsku cetvrt (Barri Gotic) iz 14 i 15 veka sa velicanstvenom arhitekturom i uskim ulicicama. Tu naleteh na… >>>
Dok sam s istočnih obala Kasandrije - «prvog prsta» Halkidikija nebrojeno puta posmatrala Sitoniju, «drugi prst», i Sunce koje se u vreme naših boravaka tamo zorom pomaljalo baš nad trouglim vrhom «trećeg prsta», Atosa, koji viri iza njenih leđa, budila se u meni radoznalost i rasla želja da odem preko i popnem se na onu planinu… Puna očekivanja krenula sam polovinom septembra sa malim sinom, drugaricom i grupom turista u Neos Marmaras, turistički gradić smešten otprilike na polovini zapadne obale poluostrva, u kome inače ima toliko posetilaca odavde da se na ulicama srpski jezik ubedljivo najviše čuje.
Sve je počelo da ne može bolje: autobus je bio više nego upola prazan, te je svaki od putnika imao na raspolaganju po dva sedišta, čak i više, da je samo mogao da se dovoljno ispruži - odlično smo se naspavali te smo pristigli skoro odmorni. Pre ulaska u sobe odveli su nas u jedan «beach bar» da popijemo osvežavajuće piće na račun agencije - domaćina koja se zove Santala tours. Njen predstavnik… >>>
