Prevoz: lepo, udobno, dva sedišta samo za mene, ali putnici ugrejani rakijom, i ko zna još čime, samo su vikali: “Majstore, može klima da se uključi?” :-( Oni su se baš onako pijani dobro zezali i urlali, a mi smo se jadni smrzavali i patili od nesanice. Sve to moglo je brzo da bude zaboravljeno da sutradan ceo dan nije bilo hladno i oblačno. Znači, prvi utisak je bio ko me ter’o .
Prvi dan: stigli u osam, produžili do brane i Pivskog jezera. Oduševljavali se, sklanjali znak za zabranu parkiranja i naveli vozača da krši zakon, slikali branu bez dozvole (opet kršili zakon), izvinjavali se šefu brane zbog kršenja zakona i hvatali maglu. Dolazak u kamp ispraćen razočaranjem što se tiče WC-a (usran i nema vode, kasnije je bila malo bolja situacija), zatim zavlačenje u vreće za spavanje i cvokotanjem i opet ko me ter’o. Skiper najavio ručak za pet sati kada se vrate sa raftinga, a bilo je dvanaest. Oko jedan dolazi do preokreta situacije. Pošto je… >>>

Da idemo na Veseli Spust postalo je izvesno tek kada smo, posle mnogo muke, ugurali morski čamac na naduvavanje u gepek kola. Ispostaviće se da bi bolje prošli da smo pošli sa sekirom, oborili deblo i na njemu splavarili ali je naš čamac delovao tako superiorno da je u to bilo teško poverovati. Krećemo negde oko 3 i za neka 2 ipo sata smo u Kraljevu. Kiša pada neumoljivo i mi anticipiramo da će spust biti itekako veseo… Sa ostatkom ekipe se nalazimo kod najveće znamenitosti ovog grada, tenka. Oni nas uveravaju kako je organizator rekao da kiše neće biti a organizator valjda najbolje zna. Još kad se uzme u obzir da je pokrovitelj ove manifestacije niko drugi do Velja Ilić, tada još uvek kapitalni ministar, jasno je da je onako kako organizator kaže. Sastavljamo čamac, ubacujemo ga u kamion koji ga prevozi do početne tačke spusta a mi idemo autobisima.
Stižemo na početak spusta a tamo… >>>