Homolje, to fenomenalno parče istočne Srbije, koje kao da spava, ušuškano u svoja prebiblijska verovanja, još od antičkih vremena, ako izuzmemo Dragaševićeve putopise. Idealna mreža transverzala po gotovo svim grebenima njegovih blago zatalasanih vrhova; prelepe rečne doline čiji tokovi sijaju liskunom pod suncem, i još lepše šume što prekrivaju vulkanske masive, bogate rudom, koje su možda u ovo vreme buđenja prirode i najpodesnije za lepo, napajajuće pešačenje. Uputivši se preko Požarevca ka Kučevu, naše odredište je bilo samo središte „srpskog El Dorada“. Neresnica, Kučajna, Blagojev kamen – sve su to toponimi, poznati po nalazima zlatnih žila, a ispirački zanat nešto od čega i danas neke porodice žive. A da je to „hleb sa sedam kora“, imali smo prilike da vidimo na licu mesta. Debeli Lug, selo poznato kao železnička stanica „Majdanpek“, bilo je mesto gde nam se put završavao i gde nas je čekao autobus. Mesto pod patinom zaborava, koje krije mnogo toga posve inspirativnog, samo ako se malo… >>>

Dakle, Kenija! Zemlja sunca, Masaia i pre svega raznoraznih zivotinja koje ovde ne obitavaju u tupavim ZOO vrtovima vec u prelepom prirodnom okruzenju, na moje veliko zadovoljstvo i ushicenje. Kao sto je svaka zemlja poznata po necemu, Keniju prepoznaju po fenomenalnim safarijima. Rec “safari” i potice iz svahili jezika i znaci putovanje.Ima toliko toga da se kaze o ovoj zemlji da covek prosto ne zna odakle da pocne i najbolje je od dolaska.
Dolazak: U Keniju se moze stici na razne nacine, ali najlakse je - avionom! Od Beograda do Nairobija, trenutno, najbolja opcija je preko Dubaia. JAT-om do tamo, posle Emiratima. Let traje oko 5-6 sati do Dubaia, a potom oko 5 do Nairobija. Cena je nesto preko 1000 evrica, sto zavisi od sezone i meni nikad razumljivh stvari. Postoje i druge opcije (preko Londona…), ali za vecinu njih nam treba viza. Viza za Keniju za gradjane Srbije postoji, ali se vrlo lako dobija na aerodromu (zivela braca nesvrstani!). Pazite da imate novcanicu koja je novija, jer one pre 2000. ne primaju. Postoje jos turisticka i tranzitna viza.
Ambasada Srbije u Nairobiju postoji i za sve potrebno se mozete njima obratiti. Vrlo su ljubazni, za… >>>

E,da jedna je stvar kada odete negde, kao turista po prvi put ili odlazite cesce , ali opet kao turista u posetu nekome ko zivi u tom gradu.A sasvim je druga situacija kada treba da pisete o gradu u kojem zivite. Sve mislite , ta svi znaju o Beogradu, sta ja sad tu da filozofiram.
Mozda ce ga ipak bolje i verodostojnije opisati neko sa strane , ko dodje u posetu. Neko kome su samo ostale one vizuelno-emocionalno-dozivljene slike , bez tricavih traceva, losih delova, ozoglasenih kafica, beskorisnih ljudi, zagadjenih reka, neljubaznih osoba….
Ipak , svako ima pravo na svoje misljenje.

Cesto mi je zao sto slabo ili retko pricam o svom gradu prijateljima koji dodju sa strane.Tek kada mi ti stranci u ovom gradu, skrenu paznju na pojedine lepote, “usudim se” da hvalim!
Negde sam procitala da covek mora biti otvoren za promene ukoliko zeli da mu zivot bude ispunjen i da barem jednom godisnje treba da… >>>

Kada dodjete na jedno mesto prvi put pokušavate sto više da “upijete” slike i trenutke, kako bi se vremenom sve to sleglo i kako bi ste dobili potpunu sliku o mestu.
Kategorije su pre svega vreme, ljudi, mesto, plaza, more, toplina mora…

Ono sto je specificno na Lefkadi je boja mora.
Sa istocne strane koja “gleda na kopno” more je tamno zelene boje, providno i čisto, toplo i pitomo.
Sa te strane su mesta Nidri, Nikiana, Lignia i Poros. Jednim delom Lefkas. Plaže su šljunkovite, u borovoj šumici ili oplemenjene žalosnim vrbama, maslinama i cvećem. Jedna od najlepših je Desimi plaža. Sa dve taverne, kampom, par kućica ali divnom plažom sitnog šljunka i neverovatno toplim morem. Hteli ne hteli gledate na jedrilice, brodiće i jahte…znaju oni šta je dobro…
Prelepa mesta poput Sivote i Porosa nude mogućnost degustacije najboljih salata grčke i tzaziki/naravno ko voli/ musake, pasticia, “punjene cipele tj.plavi patlidzan punjen mlevenim mesom i fetom pa zapečen/, raznih vrsta riba i… >>>

Na jednoj razglednici napisala sam:
“U mirisu žutog limuna,zelene masline, tirkiznog mora i melodične muzike krije se čarolija Grčke.”

To mi nekako zvučalo kao iz turističkih kataloga, ali mi sada baš zvuči autentično. Ovog leta ”osvajala” me je  Lefkada.

Lefkada je jedno od ostrva u Jonskom moru.
Osim popularizovanog Krfa, i malo manje Zakintosa, malo ko zna za Lefkadu/ tu su jos i Kefalonija, najvece u Jonskom moru, zapravo posle Krita najvece u Grckoj/, Itaka, Megalonisi, Scorpions/Onazisovo ostrvo/, i više manjih.

Lefkada je dobila ime po belim stenama, jer na grčkom lefkas… >>>

Krenuti negde, a stici u Babe sasvim je nemoguce: isto tako, krenuti u Babe a zalutati, skoro je neverovatno.
 
Kilometrima daleko dizajnirani putokazi upucuju na “Country Club HOTEL Babe” i ne daju vam sansu da pogresno skrenete na, inace jako slabo obelezenom putu. Jos jedno upozorenje, smenjivanje dobrog (novije asfaltiranog) i loseg (sasvim “rupicastog”) puta je neocekivano i pogubno za udobnost. Ljilja i ja smo u stvari te nedelje krenule da lutamo. Znaci, kuda nas put i nas crveni Jugo odvedu. Ispostavilo se ipak da ja na pocetku ove price nisam znala da je moja sestra potajno planirala bas Babe.
Ne tako davno smo u tom selu htele da kupimo kucu. Mozda bismo to i uradile, da nije bilo potrebno renoviranje te koju smo gledale a mi u tom trenutku to nismo zelele da radimo.
Moram priznati da ovoga puta uopste nismo prepoznale cak ni deo sela gde smo tada bile. Mnogo je novih kuca, u koje samo povremeno svracaju ljudi, a u stvari zive pauci i samoca.
Za deset godina Kosmaj je… >>>

Kada vam neko kaze Afrika, verovatno odmah pomislite na crne, gladne, prljave ljude sa ispupčenim stomacima, decu koju napadaju muve, glad, beda, nemaština.
Osetiti Afriku zaistinski, lično, to je već druga priča. To vam kaze plava devojka, koja je izričito , posle Turske, bila protiv odmora u muslimanskim zemaljama, jer su me tamo gledali kao svetsko čudo, pipali, maltretirali.
Ali, želja beše jača od straha i tako reših da krenem put Egipta.
Avion je preletao jedan veliki žuti kontinent, gde su se samo uz Nil mogle nazreti zelene površine.
Sve ostalo pustinja…Aerodrom u Hurgadi je avantura za sebe. Jedinstven aerodrom u svetu od šatora, koji zapravo podsećaju na džinovsko beduinsko selo! A onda, onaj afrički vetar, koji asocira na opuštanje, čaj, plažu, ljubav,muziku, istoriju.
Kaže legenda, ko se ljubi pored Crvenog mora , širi ljubav oko sebe…probajte…
Grad kao grad Hurgada, ništa naročito ali more! Ljudi moje, najtoplije more na svetu /konstantna temperatura 28 c u toku cele godine/ jer je… >>>

GRADIŠTARENJE
(Veliko Gradište, oko 120 km od Beograda)

Ne mogu da budem objektivna. Ja živim ovde. Što me navodi na činjenicu da bih bila nekulturna kada bih prećutala nedostatke ovog finog, malenog provincijskog grada koji broji svega šest hiljada stanovnika. (Ovo govorim već godinama. Moguće da se cifra promenila. Skoro je sigurno da se cifra promenila.) Najbolje je držati se podalje tih stanovnika – nismo preterano ljubazni, veoma smo koristoljubivi i iz nekog neobjašnjivog razloga visoko osetljivi na reč Beograd. Pre svega na Beograđane. Ali, ima ovde divnih ljudi. Predivnih. Dobro je ako naletite na njih.
A ja zivim ovde (u Beogradu) i za sad poznajem samo one iz kategorije divnih Gradistanaca.
Ja mogu da budem objektivna jer kao i Marina zivim u Beogradu i mogu samo da dodam da kad znas da se nalazis na koji kilometar od Srebrnog Jezera niko nedivan ne moze da ti bude bitan.
Kako ih prepoznati?
Obično se smeju, ne nose isuviše usku odeću, jedu sladoled, ne gledaju te popreko, šetaju pse (ili… >>>

Tasos je najsevernije od grčkih ostrva (i jedino od njih koje je zakratko bilo deo velikog Dušanovog carstva). Obiljem slatke vode, šuma, raznovrsnog rudnog blaga i plemenitog belog mermera od praistorije je privlačio osvajače, te je u svojoj dugoj istoriji bio primoran da se bori protiv ili trpi sve moguće nasilnike, od atinskih demokrata preko Persijanaca, Rimljana, Vizantinaca, Srba, Turaka, Bugara, čak Rusa, Nemaca, sve do savremenih turista koji su doneli novac, ali su isto tako izazvali dva katastrofalna požara koji su ostrvo, nekad nazivano “ploveća šuma” praktično ogoleli.
Na Tasosu nema visokog turizma, to nije stecište snobova i bogatuna, nema superluksuznih hotelskih kompleksa ni noćnih barova, ovde se ne sidre jahte duge 30 i više metara sa naoružanim čuvarima na palubi. Tasos je ono što su za mnoge odavde pre tridesetak godina bili Mljet ili Lastovo – ostrvo kome se uvek iznova vraćaju zaljubljenici u plavo more, razuđene i poludivlje obale, miris borova i žalfije, jednostavne ljude… >>>

Već je mnogo godina provodimo produžene Vaskršnje i prvomajske praznike na obali Egejskog mora. Nekoliko puta to je bilo u Pefkohoriju, nekada mirnom seocetu koje u poslednje vreme doživljava turistički “bum”. U “naše” vreme, međutim, nema mnogo gostiju: gužve su još daleko, a domaćini se tek pripremaju za veliki udar (ovo mesto zimi broji 800, a leti 60 000 stanovnika!). Prva polovina maja je prijatna jer je vreme sunčano ali ne vrelo, noći još uvek sveže (spavamo sa po dva ćebeta), voda prohladna, ali ne ledena tako da se i deca mogu kupati (istina, ne duže od petnaestak minuta), a na plažama ima toliko mesta da se oni koji traže mir uvek mogu smestiti stotinak metara dalje od prvih suseda. Voda je čista, a vazduh neobično prijatan: nosi mirise mora i borova, procvetalih limunova, kamilice i bezbrojnih cvetova. Boje su pravi praznik za oči: obod belog peska išaran je crvenom (bulke), žutom (divlji neven), ljubičastom (crni slez), belom (bela rada) bojom, a sve kuće, uglavnom bele, ukrašene su… >>>