Lisabon je čudo od grada. Našao je izvanredno mesto na samom ćošku Evrope, da se rashladi od bliske afričke vreline - široko ušće reke Težo u okean i sedam brda po kojima se opružio.
Lisabon sam pohodio tri puta. Prvi put kao pravi turista, sa porodicom, vodjen ljubaznim domaćinima i željan da vidim što više znamenitosti. Drugi put poslovno, sa kratkim kasnim noćnim trenucima odmora i opuštanja. Treći put, pre nekoliko nedelja, imao sam tri dana odmora pred naporan rad. Iskoristio sam ih onako kako sam najbolje mogao - lutajući bez cilja, nasumice ulazeći u uličice, izbegavajući poznata i prenatrpana mesta, osluškujući duh i život običnih ljudi. Portugalski nobelovac Žoze Saramago napisao je u svom delu “Putovanje u Portugal”: “Putnik nije turist, on je putnik. Postoji velika razlika. Putovati je saznavanje; ostalo je jednostavno otkrivanje”. Ja sam tek iz trećeg puta otkrio od Lisabona nešto malo više nego što se može naći u svakom… >>>

O Espirito da Paz
Madredeus
18.07.2002. A.D. Lisboa
Prethodna dva dana protekla su u obilasku muzeja i znamenitosti sa ciljem da se što uspešnije iskoristi vreme u ovoj metropoli.
Prvo što smo juče posetili bio je Belem - nekadašnji manastir čiji je dobar deo pretvoren u muzeje. Sama crkva je građena u romaničko-gotičkom stilu. Ne teži se dosta u visinu, pa je unutrašnjost solidno ”pokrivena”. Pored prelepih vitraža i ikonostasa (oltara) istakao bih iikonu sv. Džeronima, čiji je ovo manastir.
Prilikom obilaženja ovih znamenitosti I. Nam je bila od velike pomoći, jer ona završava slikarstvo. Iznela je par zanimljivih ideja o kojima nisam pre mnogo razmišljao. Recimo, romanika i gotika su bili priprema naroda za inkviziciju i krstaške ratove;[i] zanimljivo je i da je veliki broj ikona bačen u vatru, jer tada se nije mislilo o konzervaciji, pa je vreme učinilo svoje…
Posle crkve posetili smo arheološki i nautički muzej. U arheološkom muzeju ima dosta predmeta iz starog Egipta. I. Nam je dosta… >>>

Postoji jos samo nekoliko prestonica, koje se svide u prvom trenutku, osim Lisabona. To je zivahno, na neki nacin jos uvek provincijsko mesto, ukorenjeno koliko u dvadesetim godinama, toliko i u onim posle 2000.-ite. Drveni tramvaji zveckaju uz neverovatne nagibe, pored mozaicnih plocnika. Tu su kafici art-nove i srednjevekovna cetvrt Alfama, koja se nalazi u podnozju gradske tvrdjave Sao Jorge…

Lisabon je ostao lezerno mesto, tempa humanih razmera, a u isto vreme se odlikuje zivim, kosmopolitskim identitetom. Grad je mnogo ulozio tokom devedesetih godina, kada je neupotrebljavano pristaniste meliorisano, a komunikacijske veze poboljsane, a dodatna poboljsanja su napravljena kako se Lisabon blizi 2004.-oj godini i Evropskom fudbalskom prvenstvu.
Grad sadrzi ogromnu kolicinu istorijskih zanimljivosti. Veliki zemljotres 1755. godine, pracen plimskim talasom i pozarom, unistio je puno najvecih zgrada, ali energicna rekonstrukcija dovela je do pojave mnogo novih impresivnih palata i crkava, kao i mreze gradskih ulica, koje su… >>>

Portugal nikada nije bio medju top deset destinacija koje sam zelela da posetim. Nije bio ni medju top pedeset. Pa cak ni sto. Nekako se na silu namestio. Dovoljno je juzno da pretpostavim da kraj marta moze da bude suncan. I dalje je u Evropi da ne moram da brinem o virusima, stomacnoj flori i amebama. I na neka je skromna dva sata leta od mene. Mada….. da sam uspela da nadjem pristojan hotel na Islandu……..ili da avioni imaju malo bolji red letenja ka Nici…….ili da nije tek mart……. Odmor u Portugalu mi se nekako sam od sebe nametnuo.
Ne znam zasto sam imala poptuno pogresno misljenje o toj zemlji. Ocekivala sam da bude nekako ….. nekako …….. malo…… recimo - ciganski! imala sam utisak da je tamo sve prljavo i da su svi bucni dok se opijaju portom i jedu ribu cije otpatke bacaju u cosak i pustaju ih da tamo smrde. Takodje sam nekako mislila i da ceo grad lici na javni toalet sa svim tim plocicama izlepljenim po fasadama…. imala sam tako pogresnu sliku.
… >>>

DAN 7 
Brrr, brrr, drhtimo svi redom. Noći među ovim ostarjelim vlažnim i debelim zidinama su skroz hladne, a ni jutra im nikako ne ostaju dužna. Promrzli smo do kosti, pa onako ukočenih prstiju, jedva pakiramo stvari, te zauzimamo busiju pred prvim kafićem, čija je terasa obasjana suncem. Kafenišemo, glumeći guštere, čekajući k’o će prvi progovoriti, te tako obznaniti da se otkravio, i probudio iz ledene kome. Sašo je prvi pisnuo, pa je za nagradu otišao (opet) tražit Hertzovu kancelariju (vidi drugi nastavak). Lina se osjećala zapostavljenom, pa je i ona prozborila koju, što je rezultiralo njenim odlaskom u dućan, da nam nabavi štagod za čalabrcnuti. Kosti, koje čekaju “naše”Hertzovi službenici su ovaj put pokazali razumijevanje, skidajući baksuzluk s Forda i potpuno preuzimajući papirologiju u svoje ruke. Bravo Sašo. Vidjevši, kako je naš jaro veličanstveno sredio zadatak, Lina je odlučila, da ga mora zasjeniti. Uskoro joj je to i uspjelo - postavila je svjetski rekord u visini računa za kruh i salamu (38€, Guiness je rekord već “priznao”, i Lini možete za sljedeći rođendan pokloniti “Book of World… >>>

DAN 3
Vino porto zarađuje dodatne pozitivne bodove, na izazivajući mamurluk u našim “navijačkim” glavama. Jučerašnji dernek ipak uzima danak, u vidu oštećenja naših glasnih žica, koje su nas u Hertz-ovoj filijali, potpuno izdale, pa smo naše prohtjeve, posredovali na ceduljicama. Iznajmili smo Ford Focus za nekih 25 € po danu. Odluka o autu, kao našem prijevoznom sredstvu, bila je uglavnom financijske prirode, ono četvero smo, pa kad se podijeli, dođe manje nego karte za autobuse i vlakove, koji su u Portugalu ionako poznati po svojoj poslovičnoj sporosti (kakvi ljudi takvi vlakovi, npr. nezamislivo je, da se sa nekim dogovoriš prije 11 ujutro, čak im i predavanja na fakultetu počinju tek u 10h).Pomoću mračnih sila i voodoo trikova, poslije trostrukog gubljenja, uspijevamo izaći iz izrovanog Porta i pronalazimo put za Bragu. Radi se o najkonzervativnijem portugalskom gradu (po žestini svoje katoličke vjere, Portugalci su tik iza religijskih fanatika Iraca, barem tako kažu raznorazna EU istraživanja), koji je iznjedrio vojni puč (1926), krčeći put za gospodina Salazara i njegovu diktatorsku vladavinu (1932-1974). Ekonomist po profesiji, lako… >>>