Da idemo na Veseli Spust postalo je izvesno tek kada smo, posle mnogo muke, ugurali morski čamac na naduvavanje u gepek kola. Ispostaviće se da bi bolje prošli da smo pošli sa sekirom, oborili deblo i na njemu splavarili ali je naš čamac delovao tako superiorno da je u to bilo teško poverovati. Krećemo negde oko 3 i za neka 2 ipo sata smo u Kraljevu. Kiša pada neumoljivo i mi anticipiramo da će spust biti itekako veseo… Sa ostatkom ekipe se nalazimo kod najveće znamenitosti ovog grada, tenka. Oni nas uveravaju kako je organizator rekao da kiše neće biti a organizator valjda najbolje zna. Još kad se uzme u obzir da je pokrovitelj ove manifestacije niko drugi do Velja Ilić, tada još uvek kapitalni ministar, jasno je da je onako kako organizator kaže. Sastavljamo čamac, ubacujemo ga u kamion koji ga prevozi do početne tačke spusta a mi idemo autobisima.
Stižemo na početak spusta a tamo… >>>
Koliko je put trajao više se ni ne sećam, znam samo da je u pitanju bio dvocifren broj sati. Mada, bilo je manje naporno nego što smo očekivali… možda zbog količine kiflica koja je “nestala” negde usput. Na jednom od graničnih prelaza upoznali smo Nenada i Natašu. Ispostavlja se da smo išli u istu školu… i što je važnije, oni su već bili u Istanbulu, za razliku od mene… pa dobijam ukratko pregled mesta za ”must see”…
Stigli smo negde predveče. Na ulasku u grad počele su da se skupljaju pare za sutrašnje prepodnevno obilaženje Aja Sofije(Ayasofya), Plave džamije(Sultanahmet Camii) i Topkapi palate(Topkapı Sarayı). Još nisam ni izašao iz autobusa, a već sam bio vlasnik dva kompleta karata… i 50 evra “lakši”.
Na Aksaraju smo, ostavljamo stvari u hotelu i odlazimo na istanbulski vidikovac kako bismo sa vrha osmotrili čitav grad. Međutim, kako kiša neprestano lije, doživljaj nije potpun. Nakon toga sa novim prijateljima idemo na par… >>>
Zašto baš Bukurešt? Pa možda da razbijem predrasude, koje kod mene i nisu velike kao kod ostalih, ali priznajem da postoje. Zato je vikend u toj prestonici bila idealna prilika za to, ali i da testiram rumunski alkohol.
Istočni blok ne postoji već 18 godina, ali deo Bukurešta i dalje živi u duhu sovjetske Moskve pomešane sa scenama iz Mulen Ruža. Prvi susret sa glavnim gradom Rumunije potvrdio mi je da sam krenuo na istok i da je Ruminija ipak dosta siromašnija od Srbije.
Rumunija je od 1. januara u Evropskoj Uniji i Bukurešt će verovatno promeniti svoj izgled uskoro, ali ni tada neće biti otklonjen višedecenijski uticaj komunizma. Zgrade su sive, ulice su sive, a čini se kao i da su ljudi sivi.
Ipak, kada se uđe u pab i popije par piva razlike kao i da ne postoje. Pivo je izuzetno povoljno, kao i noćni provod u ovom gradu, koji sam, za razliku od mnogih drugih zemalja, mogao da priuštim
Kada ustanete mamurni svakako bi trebali da odete do Palate narada, koju je Čaušešku počeo da gradi tako što je srušio pola… >>>
