OBIČAJI
Naše komšije sigurno peru posuđe za novac. Ne može biti da neko ima toliko suđa u kući da od osam sati ujutru do, evo sad je 10.54 sati, ne može oprati sve. Zaključak: ovi ljudi rade to za pare. Otvaram oči oko osam i čujem neko zveckanje. Znam da je Gago na poslu. Makar bi tako trebalo da bude. Ipak, zveckanje me poče ubjeđivati da možda ipak griješim, da je Gago kasnije krenuo da radi ili pak odlučio da uzme slobodan dan. Na mom jadnom italijanskom skuckah mu SMS, želeći mu „laku rabotu“ (valjda sam baš to skuckala) i usput, ipak na našem jeziku, pitah jel’ doma. Tek mi je onda sinulo da mi je pričao o komšijama čija se terasa vidi iz sobe u kojoj ja spavam i koji po cijeli dan perkaju nešto. Živi bili!
Napomena: Pranje suđa po cijeli dan ne spada u običaje u Italiji. Ne pokušavajte ovdje nekog impresionirati tako
KAŽI ČIKI “GRAZIE”. JESI REKLA?
Naučila sam tokom ova dva-tri dana koliko sam u Italiji da ljudi ovdje jako mnogo koriste riječi “hvala” i “molim”, te da ne propuštaju priliku da jedni drugima požele ugodan rad, ručak, večeru, dan… sve čega se čovjek… >>>