Kao da je Bog povukao crtu na zemljinoj kugli, izmedju gornje i donje polulopte i odlučio: Oni koji teže za materijalnim vrednostima, živeće na severu, biće im hladno i neće imati prirodne lepote.
Oni koji budu živeli na jugu, imaće prirodne lepote i vrednosti, biće veseli, razdragani ali siromašni.
I zaista kada malo razmislim, i Južna Amerika, i Afrika, i Indija, tako lepe i tople, tako siromašne.
Bog sigurno “nije pogrešio” kada je Egiptu dao večno sunce i najlepše more na svetu.

Iako fotografije svakako prate ovaj opis/ jer su zaista neizbežne/ pokušaću da vam opisno dočaram lepotu mora.Prozirno od najsvetlije plave, zatim tirkiz/ takodje u nijansama od boje tirkiza kamena do boje rustičnih vrata na ostrvima Grčke/, do neke “rojal-dinastijsko” plave, kao nebo leti u suton..kao pomalo ljubičasto do svetlo teget, ka purpurnoj , te sve tamnije i… >>>

- Bela pustinja Egipta -
Uplasen belinom papira, razmisljam kako da na isti prenesem impresije sa najnovijeg puta. Neverovatno, nedozivljeno, savrseno… reci upotrebljene mnogo puta u dosadasnjim putopisima. Sta sada reci da ne ponavljam? A ipak ovo je bilo bas tako, savrseno i nedozivljeno. Cini mi se da bi i jednom Andricu ponestale reci, a kamoli meni ”malom putopiscu”. Plasim se da nisam u stanju docarati ovako nesto, da preteram ne mogu sigurno.
U tekstu o Wady el Rayanu vec je ispricana prica o pustinji. Ova oblast je prelepa i zasticena zona i kao takva, za moj ukus, suvise ispresecena putevima. Iako sam odlucio da zavrsim obilazak Egipta i polako se spakujem za povratak u moj Beli grad i dalje je tinjala zelja za necim jacim, divljijim i surovijim. Kao i obicno, sticajem okolnosti, a one uvek nadju onog ko ih trazi, dolazim do informacije da je moguc put u Belu pustinju, za jedan vikend, sto sam jedino mogao sebi priustiti. Uprkos odluci, ovako nesto moja avanturisticka priroda nikako nije mogla da propustiti.
… >>>

I dok su neki od nas jedva čekali da zima, skupa s hladnoćom, izmigolji iz naši života, Mirko je uživao u sasvim drugačijem ambijentu – ugodnoj i blagoj klimi kojom se diči Doha, glavni grad Katara, državice uglavnom poznate po crnom blagu i, shodno tome, dobrom budžetu. Željan pustinje, pijeska i dina, on se uputio u nepregledna prostranstva katarske pustinje i s turističkom agencijom čiji vozači turiste zabavljaju raznim vratolomijama sa skupocjenim terencima pogonjenima na sva četiri kotača, došao do granice sa Saudijskom Arabijom, gdje priroda postaje bitno surovija. Prikupljanje još boljih dojmova naprasno je prekinulo nekoliko kapi kiše, kojih su se organizatori prepali kao tornada, pa su se brže, bolje, pokupili iz kampa za ‘okrjepu’ smještenog usred pustinje, jer poznato je da nakon kiše u Kataru pljušte i saobraćajke – ‘Dovoljno je pljunuti na cestu i netko će prosklizati’, kaže Mirko ….
… >>>