Već je mnogo godina provodimo produžene Vaskršnje i prvomajske praznike na obali Egejskog mora. Nekoliko puta to je bilo u Pefkohoriju, nekada mirnom seocetu koje u poslednje vreme doživljava turistički “bum”. U “naše” vreme, međutim, nema mnogo gostiju: gužve su još daleko, a domaćini se tek pripremaju za veliki udar (ovo mesto zimi broji 800, a leti 60 000 stanovnika!). Prva polovina maja je prijatna jer je vreme sunčano ali ne vrelo, noći još uvek sveže (spavamo sa po dva ćebeta), voda prohladna, ali ne ledena tako da se i deca mogu kupati (istina, ne duže od petnaestak minuta), a na plažama ima toliko mesta da se oni koji traže mir uvek mogu smestiti stotinak metara dalje od prvih suseda. Voda je čista, a vazduh neobično prijatan: nosi mirise mora i borova, procvetalih limunova, kamilice i bezbrojnih cvetova. Boje su pravi praznik za oči: obod belog peska išaran je crvenom (bulke), žutom (divlji neven), ljubičastom (crni slez), belom (bela rada) bojom, a sve kuće, uglavnom bele, ukrašene su… >>>