Kada sam pre skoro tri godine otišla u Francuski kulturni centar u Beogradu da se raspitam oko eventualnih tamošnjih letnjih škola,Sandra koja tamo radi I koja je uvek preljubazna me je pitala šta studiram.”Prava”,odgovorih začuđeno.”Mislim da onda imam nešto što je kao stvoreno za tebe!”,reče I ustade da mi iskopira neki papir.
Ispostavilo se da je to Letnja škola prava u Caen-u u Normandiji,maltene na obali Lamanša.U školi će učestvovati preko 20 zemalja uglavnom iz istočne I jugoistočne Evrope,a stipendije koja grad Caen deli su besplatne.Mi jedino plaćamo put.

Tako sam ja 2008. po drugi put rešila da svoje desetodnevno ludovanje u letovalištu na Halkidikiju zamenim “radnim odmorom” u prelepoj Francuskoj.Mnoge kolege sa fakulteta sam pokušala da animiram da se I oni prijave I uzbuđeno im prepričavala svoje događaje od prethodne godine.”Samo pošalješ CV I… >>>

Grad svetlosti sa pravom nosi ovaj epitet. Poseta Parizu je jedinstveni događaj, koji svako mora priuštiti sebi. Po jedinstvenoj arhitekruri sa širokim trgovima i starim monjumentalnim građevinama predstavlja jedan od najkompletnijih gradova na svetu. U prestonici svetske umetnosti, ljudi koji žive nikada ne stignu da obiđu sve muzeje i galerije koje ovaj grad pruža. Jedan od simbola Pariza jeste čuvena Trijumfalna kapija, gde se ukrštaju široki bulevari, od kojih jedan pravo vodi na novi/poslovni deo grada. Poslovni deo grada je sa visokim, modernim zgradama na čijem ulazu je još jedna, ali modernija, trijumfalna kapija. U suprotnom smeru prostire se čuvena ulica ŠanzElize. Ulica je široka i u vreme božića ukrašena prelepim svetiljkama. Ovde su smeštene prodavnice ekskluzivnih robnih marki, kao i poslovni prostori svetski poznatih kompanija. Uz kraću vožnju autobusom stižete na veliki trg Konkord, gde je smešten i jedan od najluksuznijih hotela u Evropi, a u centralnom delu trga je veliki obelisk, pored… >>>

..polako napustamo Beograd…svesna da ovaj topli julski dan je samo pocetak putesevstvija koje me ocekuju u narednom periodu…smestili smo se u kupe,i polako poceli da cavrljamo,planovi ,zelje ,pregrst nekih ideja kuda i kako…tek tada sam shvatila sta znaci biti slobodan..probudite se jedno jutro i shvatiti da danas zelis bas u Madridu da budes..ili Amsterdamu…ili na plazama Portugalije..
Avantura je pocela.povod je bio seminar koji se odrzavao na dve relacije Rim i hag a posle kud koji….voz se polako kretao,neka kisa je kroz Sloveniju rominjala ,ali sam tu prvu noc prespavala…Glasovi italijanske pogranicne policije su bili ono sto mi je pokvarilo san oko 5 ujutru…Ustala sam jer vise nisam mogla da spavam..prednost kada putujete vozom je sto mozete da ustanete i svrckate se okolo koliko zelite..uzivate u pogledu koji imate,popijete prvu jutarnju kafu,operete zubice i kao novi ste za taj dan..
Prva stanica namje bio Rim.U Veneciji Maestre smo morali da menjamo voz,i imali neka 2 h pauze..malo prosvrckati…volim kada putujem negde da posmatram ljude..seli smo u obliznji park..svi uzurbani,jure na posao,iz obliznjih pekara osecao se miris… >>>

Obilazak Dvoraca Loare nikako ne treba propustiti ako se zateknete u Parizu. Ukupno ih je 66 i svaki od njih ima svoju “priču”.  Iako do najudaljenijih ima i par stotina kilometara, vredi izdvojiti bar jedan dan i posetiti neke od njih. Naime, zbog velike udaljenosti teško je obići više od tri-četiri dvorca za jedan izletnički dan,  ali se nikako nećete pokajati.
Preporučujem i da usput  nabavite (prodaju se čak i na benzinskim pumpama) neku od bogato opremljenih knjiga posvećenih dvorcima. Postoji nekolicina izdanja na preko deset svetskih jezika, a cena im je desetak evra.  Uglavnom su opremljene odličnim kolor fotografijama koje su propraćene istorijskim činjenicama i zanimljivostima. Poslužiće kao odličan vodič za samostalan obilazak ili dopuna agencijskim, odnosno lokalnim vodičima.
Najinetersantniji dvorci, izmedju ostalih, svakako su Chambord, Amboise i Chenonceau.
Chambord je pod zaštitom UNESCO-a, tako da ulaz, na žalost, nije bio dozvoljen početkom maja 2007. kada sam ga posetio s grupom turista iz Srbije. I pored toga, oduševila nas je njegova izuzetna arhitektura. Izgradnja je počela 1519. godine, četiri meseca nakon… >>>

Šarenilo ljudskih lica

Zašto se u Parizu više slavi pobeda alžirske nego francuske fudbalske reprezentacije i kako mediji ismevaju predsednika Sarkozija zbog njegove potrebe da bude u centru pažnje? Zašto su Parižani srećni ljudi, otvoreni prema strancima, uprkos velikoj nezaposlenosti usled krize i najezde došljaka

Prošle nedelje, u sredu uveče, francuska reprezentacija pobedila je irsku i tako se plasirala na Svetsko prvenstvo u fudbalu.
I Alžir je isto veče obezbedio odlazak u Južnu Afriku. Na ulicama Pariza odmah posle utakmice počelo je slavlje. Mladi Francuzi i Francuskinje vrištali su i mahali alžirskim zastavama kružeći mostovima i kejovima pored Sene i duž Monmartra do duboko u noć.
U metrou su uzbuđene, glasne i vidno pripite navijače sa zeleno-belom zastavom pozdravljali osmehom istomišljenici, nedomicilni Francuzi. Nijedna se crveno-belo-plava zastava nije zavijorila to veče u prestonici, izuzev ispod Trijumfalne kapije i duž Jelisejskih polja, gde joj je i inače, u „normalnim“ okolnostima, mesto.
… >>>

Ne, to nije Balkan
Putniče, za početak moraš znati da u taj grad svi vole da odu. Čak mislim da će i Bog ove godine svoj odmor potrošiti baš tamo, jer sam ga ranijih godina viđao (neću da kažem u kom arondismanu) i uvek zaboravljao da ga uslikam mobilnim.
Pariz nije samo grad Francuza, to je ogramna luka za ljude iz celog sveta. Pariz nema jedinstven duh, već je to prava fuzija na hiljade karaktera kako ljudi tako i arhitektoktonskih organizama koji žive u tom gradu. Šetajući Parizom udisaćeš različitosti oko sebe. I čudićeš se kako je čitav svet različitosti nekako strpan, na volšeban način umuvan u prepoznatljivih 5 slova – Pariz.
Još kad budeš video da se tamo pije isključivo flaširana voda, shvatićeš da nisi na Balkanu.
Snažan osaćaj će te voziti
Tog ’’nasmejanog džina’’ obišao sam više puta i svaki put sam imao odlične vodiče, od kojih bi ponajviše okrivio svog brata – pariskog studenta. U jednom trenutku bili smo u ubrzanim ulicama koje ljudi lako… >>>

Od malih nogu sanjala sam o dugim putovanjima, pustarama Amerike i Meksika, pustinjama Afrike, hladnim krajevima, prašumama, Amazoni, ukratko cijelom svijetu. Zadala sam si misiju da ću obići što više mjesta i upoznati što bolje mogu svijet oko mene dok ne otegnem papke.
Zagreb mi nikad nije predstavljao dom i sigurnost. Obitelj i svi prijatelji su mi u Zagrebu ili u Hrvatskoj, ali uvijek kad se vraćam s puta veselim se poznatim licima, no veliki dio fali. Moje srce ostane u mjestu u kojem sam boravila.
Tako je bilo i s Francuskom…
Kratko vrijeme sam provela u Lyonu i Parizu, ali Pariz je ostavio dubok trag na srcu. Razmišljam o tom gradu i ljudima otkad sam se vratila i neka strašna sila vuče me natrag.
Ima nešto u tom Parizu, stvarno ima nešto u tim pričama o Parizu. Najsmješnije od svega je što ga nikad sama ne bi izabrala, ne bi mi se Francuska našla na prvom mjestu putovanja iz snova, a upravo je takvom postala…zasad.
… >>>

Osoba sam koja voli biti svugdje. Doslovno. Da se mene pita, uvijek bih mogla putovati u bilo kojem pravcu, i bilo bi mi odlično. Uz veliku podršku mojih sponzora (mama, tata hvala:) tako sam se za Uskrs našla u Parizu. I sada želim s vama podijeliti neke moje impresije.
Kada krećete na putovanje autobusom, a još ako su sve osobe u busu vama poznate, a većina još i vaši najbolji prijatelji, znate da se sprema nešto odlično. A ako ugledate autobus i shvatite da je star samo 3 tjedna (aha! - najnovija tehnologija i dizajn), barem ste sigurni da ćete imati osnovne uvjete (čist bus i ono za podmetnuti noge).
I evo nas…krećemo. Nakon neprospavane noći i gledanja filmova, našli smo se u Milanu, prekrasnom gradu. Ući u La Scalu nije se moglo propustiti, ipak, jedna od najpoznatijih opernih svjetskih pozornica mora biti popraćena mojim pogledom. Prekrasna katedrala na čijem krovu smo se sunčali također je primila mnogo posjetioca. Nakon Milana, slijedi još jedna noćna vožnja. Taman kada se… >>>