Pripadam populaciji tvrdokornih i zakletih boraca protiv bilo kakvog vida manipulacije, pogotovo kad su u pitanju turističke, a posebno kad se radi o mom godišnjem odmoru, akcentujem finansijski aspekt. Prevedeno na čist srpski jezik, ne dozvoljavam više da me, pa recimo to tako, volom čine, za moje pare. Vođen egoističnom potrebom da se dobro provedem, odmorim, opustim, vidim nešto istorije i da sve to razumno platim, odredih Ohrid kao dobitnu kombinaciju za 2008. Saveti prijatelja su inicirali istraživanje po forumima. Kakvo je moje mišljenje o Ohridu posle upoređenja sopstvenih utisaka sa emocijama drugih? Ne mogu reći dijametralno suprotno, ali ne mogu se ni u potpunosti složiti. Naslov je onda logičan, zar ne? Jedan forumaš je Ohridu dodelio više nego laskavu titulu najbolje turističke destinacije na Balkanskom poluostrvu. Imam dosta godina i u potpunosti stajem u odbranu ove teorije: ljudi (forumaši) lažu. Makar ušao u otvoreni sukob sa online zajednicom (što jeste izazov) stavku po stavku ćemo mi sad to… Lagano…… >>>

Prethodnih 7 dana provedenih na `makedonskom moru` bilo je zaista prijatno iznenadjenje za mene.Iskreno, ocekivala sam mnogo manje od ovog letovanja. Dosadila mi mora, guzve, borbe za mesto na plazi, bezobrazno skupi restorani i izvikana mesta u kojima nista osim turista nisam ni mogla da vidim. Elem, zaputih se u Ohrid za koji sam cula reci hvale i posle 11 sati voznje, uzgred receno po veoma dobrom putu, ugledala sam mali gradic, urban na prvi pogled, ali vrlo prijatan i srdacan. Jezero nisam tako zamisljala, a prvi utisak bio je vise nego dobar.
Ohrid je zapravo grad veoma bogatog kulturnog nasledja i starosedeoci su se zaista potrudili da to bogatstvo i sacuvaju. Stari deo grada je autenticnog izgleda mada je na moje iznenadjenje ipak dozvoljen saobracaj u uskim ulicicama koje nisu nikako bile predvidjene za moderne automobile i skutere koji nemilosrdno jure niz njih. Setnja se uvece pretvara u guranje sa drugim turistima, ali sta da se radi, spic sezone, a stari Ohrid jednostavno mami da ga ljudi obidju, da vide tvrdjavu cara Samuila… >>>

Majka je verovatno preko noći izmislila Ohrid, kako bi u taj jezerski grad krenuli oni koji neće ići na Dugo putovanje. Svi smo se užurbano spremali jer je put bio blizu. Requiem smo obnovili dvaput, što je bilo dovoljno da razbije učmalu habanersku atmosferu. A Mocart bi verovatno pokrio uši i vrisnuo da su ga poslali na našu probu da da komentar. No, šta hoće, niko nije savršen – pa i on je umro na sred Requiema.
Smrklo se i krenuli smo. Koferi su se ušuškali u Lastinoj postelji, a vlasnici su im odozgo pevali uspavanke. Neko im reče: „Stoko!“, pa se malo utišaše. I ja sam bio posustao. Prva glava nije išla sa nama, pa je verovatno Svepazeći naredio: „Pripremite pasoše!“ I tako uđosmo u Poranešnu jugoslovensku republiku. Ne znam šta se sve zbilo, probudio sam se posle Velesa. Penjali smo se ka mestu zvanom Pletvar, na gotovo hiljadu metara, a onda se spuštali ka Markovom gradu – predeli kao iz Odiseje 2001, dušu dalo za scenografije Mančevskog, a ovaj je to znao da iskoristi (e, a da l’je i on tu sačekivao… >>>

Do Ohrida se avionom sa Beogradskog aerodroma stiže za sat vremena, a više vremena provedete na aerodromu (čekiranje karata, bording, ..), nego u letu. Za razliku od ranijih iskustava sa JAT-om, ovaj let je bio izuzetno prijatan, a ohridski aerodrom je po veličini sličan onom u Tivtu.
Već se pri sletanju može videti veličanstveni prizor Ohridskog jezera, koje je stvarno ogromno, a nalazi se na jugozapadu Makedonije i to na samoj granici sa Albanijom (pola jezera i pripada Albaniji). Kažu da je udaljeno 3 sata vožnje od Skoplja, ali sa obzirom na udaljenost nisam baš siguran. Ili Makedonci imaju mnogo dobar autoput… (verovatno nemaju problema sa koncesijama kao naš Velja Selja).
Na istoku obale Ohridskog jezera se nalazi istoimeni grad (Ohrid), koji je istorijski veoma značajan, jer sadrži brojna kulturna nasleđa. Antički naziv ovog gradića je Lihnid, dok se jezero zvalo Lihnidsko jezero. Ohrid je slovensko ime i sastavljeno je od izraza “na hrid”, što znači “na brdu”. Grad se stvarno nalazi na brdu, a sada… >>>

U toku prvomajskih praznika, u Ohridu je boravilo, zvanično oko 20 000, nezvanično oko 30 000 turista (stanovnika u Ohridu ima oko 50 000). Osim čitavih srednjoškolskih odeljenja iz ostatka Makedonije (jedno smo videli kako se, sa sve gitarom, ukrcava u autobus u Skoplju), najveći broj čine, što se vidi a kažu i Ohridjani, ljudi iz Srbije. Iako je Ohridsko jezero u drugoj državi, tamo se osećate kao kod kuće, pa i bolje - svi se sporazumevaju na srpskom, a pritom su ljubazni, predusretljivi i opušteni.
Autobusom se do Ohrida a iz Beograda stiže za od 12 do 14h, za nešto manje od 2000 dinara za povratnu kartu. Vreme putovanja zavisi od nekoliko faktora, a jedini zaista predvidljiv (dakle nije čudna odluka vozača da stane usred noći usred Jagodine) je kojim putem će se autobus kretati od Skoplja do Ohrida. Duža ruta vozi se preko Velesa, Prilepa i Bitolja šest sati, manje je brdovita i živopisna, a preko Tetova četiri sata podrazumeva sumanute serpentnine i pogled u provalije obrasle šumom čije… >>>