Kada bih morala u par reči da opišem Italiju, verovatno bih rekla sledeće:
lepota, muzika, osmeh, ljubav i raskoš, vino i masline.
Kada bih morala da biram koji grad da preporučim da obiđete , zaista ne bih mogla da izdvojim..Koji grad u Italiji nije lep?

Iako proleće kalendarski još nije počelo, ovog su me februara okupani suncem dočekali gradovi Vicenza i Verona.I tako ponekad, kada pomislim na neki grad u Italiji mislim na njegovu boju jer po mom mišljenju kao da svaki grad Italije ima svoju boju.

Bologna je sva crvena, kao i Vicenza- zidine, crkve, trgovi, kule, čak i zavese. Verona je žuta, kao i Firenza, Venezia je nekako mermerno bela a Rim je zelen, kao deo italijanske zastave…
… >>>

E,da jedna je stvar kada odete negde, kao turista po prvi put ili odlazite cesce , ali opet kao turista u posetu nekome ko zivi u tom gradu.A sasvim je druga situacija kada treba da pisete o gradu u kojem zivite. Sve mislite , ta svi znaju o Beogradu, sta ja sad tu da filozofiram.
Mozda ce ga ipak bolje i verodostojnije opisati neko sa strane , ko dodje u posetu. Neko kome su samo ostale one vizuelno-emocionalno-dozivljene slike , bez tricavih traceva, losih delova, ozoglasenih kafica, beskorisnih ljudi, zagadjenih reka, neljubaznih osoba….
Ipak , svako ima pravo na svoje misljenje.

Cesto mi je zao sto slabo ili retko pricam o svom gradu prijateljima koji dodju sa strane.Tek kada mi ti stranci u ovom gradu, skrenu paznju na pojedine lepote, “usudim se” da hvalim!
Negde sam procitala da covek mora biti otvoren za promene ukoliko zeli da mu zivot bude ispunjen i da barem jednom godisnje treba da… >>>

Kada vam neko kaze Afrika, verovatno odmah pomislite na crne, gladne, prljave ljude sa ispupčenim stomacima, decu koju napadaju muve, glad, beda, nemaština.
Osetiti Afriku zaistinski, lično, to je već druga priča. To vam kaze plava devojka, koja je izričito , posle Turske, bila protiv odmora u muslimanskim zemaljama, jer su me tamo gledali kao svetsko čudo, pipali, maltretirali.
Ali, želja beše jača od straha i tako reših da krenem put Egipta.
Avion je preletao jedan veliki žuti kontinent, gde su se samo uz Nil mogle nazreti zelene površine.
Sve ostalo pustinja…Aerodrom u Hurgadi je avantura za sebe. Jedinstven aerodrom u svetu od šatora, koji zapravo podsećaju na džinovsko beduinsko selo! A onda, onaj afrički vetar, koji asocira na opuštanje, čaj, plažu, ljubav,muziku, istoriju.
Kaže legenda, ko se ljubi pored Crvenog mora , širi ljubav oko sebe…probajte…
Grad kao grad Hurgada, ništa naročito ali more! Ljudi moje, najtoplije more na svetu /konstantna temperatura 28 c u toku cele godine/ jer je… >>>

Festival: Green fest
Mesto: Inđija
Broj ljudi: 80.000+
Ulaznica: 2.800 dinara
Prevozno sredstvo: Automobil
Pivo: 100 dinara
Parking: 500 dinara
Naplatna rampa: 2×200 dinara
Polazak: 17h
Dolazak: 05h
Opšti utisak: Shit happens!
Kako se priblžavao dan kada je najveći bend na svetu dolazio u Srbiju sve više sam bio skeptičan i sve mi se manje išlo u Inđiju. Organizatori (egzit + ješić = prevara) su pustili dodatni kontigent ulaznica i proširili kapacitet, pa su se ulaznice mogle kupiti bukvalno pred samim ulazom. I nije meni krivo što su ljudi dobili šansu da dođu na koncert, već što su ono lagali na početku pričama da će na koncertu biti „samo“ 50 hiljada.. Naravno svoju alavost su pokazali brzo, a to su osetili i svi prisutni. Do poslednjeg minuta nismo znali kako ćemo da idemo na koncert, a razmišljali smo o vozu ili automobilu.
Novinar b92 se direktno uključio u vestima (oko 16.20h) i objavio da je kiša počela (on je bio skroz mokar), pa smo mislili da je… >>>

Majka je verovatno preko noći izmislila Ohrid, kako bi u taj jezerski grad krenuli oni koji neće ići na Dugo putovanje. Svi smo se užurbano spremali jer je put bio blizu. Requiem smo obnovili dvaput, što je bilo dovoljno da razbije učmalu habanersku atmosferu. A Mocart bi verovatno pokrio uši i vrisnuo da su ga poslali na našu probu da da komentar. No, šta hoće, niko nije savršen – pa i on je umro na sred Requiema.
Smrklo se i krenuli smo. Koferi su se ušuškali u Lastinoj postelji, a vlasnici su im odozgo pevali uspavanke. Neko im reče: „Stoko!“, pa se malo utišaše. I ja sam bio posustao. Prva glava nije išla sa nama, pa je verovatno Svepazeći naredio: „Pripremite pasoše!“ I tako uđosmo u Poranešnu jugoslovensku republiku. Ne znam šta se sve zbilo, probudio sam se posle Velesa. Penjali smo se ka mestu zvanom Pletvar, na gotovo hiljadu metara, a onda se spuštali ka Markovom gradu – predeli kao iz Odiseje 2001, dušu dalo za scenografije Mančevskog, a ovaj je to znao da iskoristi (e, a da l’je i on tu sačekivao… >>>

GRADIŠTARENJE
(Veliko Gradište, oko 120 km od Beograda)

Ne mogu da budem objektivna. Ja živim ovde. Što me navodi na činjenicu da bih bila nekulturna kada bih prećutala nedostatke ovog finog, malenog provincijskog grada koji broji svega šest hiljada stanovnika. (Ovo govorim već godinama. Moguće da se cifra promenila. Skoro je sigurno da se cifra promenila.) Najbolje je držati se podalje tih stanovnika – nismo preterano ljubazni, veoma smo koristoljubivi i iz nekog neobjašnjivog razloga visoko osetljivi na reč Beograd. Pre svega na Beograđane. Ali, ima ovde divnih ljudi. Predivnih. Dobro je ako naletite na njih.
A ja zivim ovde (u Beogradu) i za sad poznajem samo one iz kategorije divnih Gradistanaca.
Ja mogu da budem objektivna jer kao i Marina zivim u Beogradu i mogu samo da dodam da kad znas da se nalazis na koji kilometar od Srebrnog Jezera niko nedivan ne moze da ti bude bitan.
Kako ih prepoznati?
Obično se smeju, ne nose isuviše usku odeću, jedu sladoled, ne gledaju te popreko, šetaju pse (ili… >>>

Za praznik rada valja ne raditi ništa i dobro jesti. U Srbiji se uglavnom ništa i ne radi al se najbolje jede u Vojvodini pa je izbor za prvomajski uranak očigledan. Tim povodom, Treset, šuma pokraj Palića, je tradicionalno okupljalište za mnoge iz Subotice i okoline. Stižemo već 28og aprila jer kad je bal, nek bude karneval. Posle Palića pitamo nekog matorca koji sedi na raskrsnici da nas uputi ka ribnjaku blizu kojeg je smešteno naše društvo a on nam, mudro (a kako bi drugačije govorio starac koji sedi na raskrsnici) kaže da možemo i „ovim, i onim, i ovim putem“. Posle dužeg lutanja po šumi, jednim od predloženih puteva, stižemo u naš kamp koji je već uveliko postavljen. Svi kampovi su opremljeni roštiljem i kazanom a većina ima i generator i na njega prikačene kompjuter i zvučnike a tu je i motorna testera kako ne bi prolivali znoj uzalud.
Ono što Treset čini zanimljiv je činjenica da je to šuma na pesku što se ne sreće baš često. Tako ponekad imate utisak da ste na nekoj drugoj planeti sa drugačijom… >>>