Avgusta 2008. proveo sam sedam dana – zapravo, osam, ali prvi računam kao nulti, dan akomodacije, kada nisam video ništa sto neću ponoviti nekog od kasnijih dana – proveo sam upoznajući ekskluzivitete Rima. Informacije o cenama i radnim vremenima date su u ovom izveštaju samo gde su posebno zanimljive, zato što za takve informacije već postoji relevantan resurs, na adresi 060608.it. To je adresa koju konsultuju i zaposleni u zvaničnim TI (turističke informacije) biroima. Za uzvrat, trudio sam se da eventualne čitaoce snabdem drugim vrstama objektivnih ili subjektivnih podataka: gde su najduži redovi, sta je potcenjeno a šta precenjeno u Rimu, kako se mogu klasifikovati lokacije od najvećeg turističkog interesa, kako se mogu optimizovati dani, da li je saobraćaj zaista takav kako se priča, kao i o drugim detaljima moje lične, fragmentarne vizije Rima. Izveštaj sam napisao poslednjeg dana u Rimu, u Q&A formatu. Moja kasnija istraživanja otkrila su mi neke manjkavosti, ali sam ipak odlučio da ne dopunjujem tekst…. >>>

O Espirito da Paz
Madredeus
18.07.2002. A.D. Lisboa
Prethodna dva dana protekla su u obilasku muzeja i znamenitosti sa ciljem da se što uspešnije iskoristi vreme u ovoj metropoli.
Prvo što smo juče posetili bio je Belem - nekadašnji manastir čiji je dobar deo pretvoren u muzeje. Sama crkva je građena u romaničko-gotičkom stilu. Ne teži se dosta u visinu, pa je unutrašnjost solidno ”pokrivena”. Pored prelepih vitraža i ikonostasa (oltara) istakao bih iikonu sv. Džeronima, čiji je ovo manastir.
Prilikom obilaženja ovih znamenitosti I. Nam je bila od velike pomoći, jer ona završava slikarstvo. Iznela je par zanimljivih ideja o kojima nisam pre mnogo razmišljao. Recimo, romanika i gotika su bili priprema naroda za inkviziciju i krstaške ratove;[i] zanimljivo je i da je veliki broj ikona bačen u vatru, jer tada se nije mislilo o konzervaciji, pa je vreme učinilo svoje…
Posle crkve posetili smo arheološki i nautički muzej. U arheološkom muzeju ima dosta predmeta iz starog Egipta. I. Nam je dosta… >>>

“Lagano umire onaj koji ne putuje,
koji ne čita, ne sluša muziku,
onaj koji ne nalazi zadovoljstvo u sebi…”Pablo Neruda

Više puta sam sebi obecala da zimi, na minusu neću ici severnije od Beograda/ jer sam letnje dete, i zimu mrzim!/ , ali put me je naveo da Novu 2008. godinu dočekam u Beču!
Naravno, nisam se pokajala.

Sigurna sam, da nigde kao na zapadu , ne možete da osetite tako intenzivno novogodišnju atmosferu…miris cimeta i peciva, punča i kuvanog vina, okićene ulice, raskošne jelke..sve to doprinosi da grad dobije jednu svećanu notu i da vas,bar za momenat, izmesti iz naših problema i strahova i nekako nas natera da se osećamo bogato, da trošimo, kupujemo, pijemo, jedemo, slikamo, obilazimo, kao da smo najbogatiji na svetu.
… >>>

Noć prva:
Na trgu Catalunya, gde se ukrsta većina metrolinija (napomena: imena uglavnom pisem kako sam ih naucila, ne na spanskom nego na katalonskom) festival, kao Exit, gomila ljudi, naravno i uz kartu teško pronalazim cuvenu ulicu La Rambla jer se u trg uliva 7-8 bulevara. Dok sam sve to obisla da ubodem gde je, dusu sam ispustila.
I onda krece La Rambla, ziva i topla, guzva, svi pevaju i babe i crnci i klinci, svi istetovirani sa pirsigom u ustima, usima …ali ni jedna devojka nije obucena kao prostitutka, mislim, kao ove nase kad izadju…i naravno turisti….
Dan prvi:
Arc de Triomf (Trijumfalna kapija), odatle ide veliki trg-šetalište koji vodi do Parc de la Ciutadella sa predivnim fontanama koje se prelivaju u male vodopade. Na kraju parka je Zoo vrt koji je prilično skup (16 eur je delovalo stvarno previse tog momenta). Levo iz paka se odmah ulazi u četvrt La Ribera pa u Gotsku cetvrt (Barri Gotic) iz 14 i 15 veka sa velicanstvenom arhitekturom i uskim ulicicama. Tu naleteh na… >>>

Važi mišljenje da se u Americi jede samo junk food. No, to je apsolutno netačno. U Americi se jede fantastično. Bilo da jedete u jeftinim ili skupim restoranima, konkurencija je toliko velika da promašaja gotovo da nema.

U ne tako dugoj američkoj istoriji, Čikago zauzima vrlo značajno mesto. Najveću popularnost i uticaj imao je početkom prošlog veka. Čikago je bio radnički grad i stoga doživeo neverovatan razvoj u vreme industrijske revolucije.
Događaj koji je promenio istoriju ovog grada bio je veliki požar 1871. Požar je trajao 36 sati, odneo više od 300 života i trećinu populacije (100.000 ljudi) ostavio bez doma. Dimenzije požara bile su takve jer je veći deo Čikaga bio sagrađen od drveta. Ipak, stanovnici Čikaga su ovaj događaj pretvorili u korist. Velika tragedija im je pružila priliku da postave novi urbanistički plan koji ne robuje staroj matrici i infrastrukturi, već je postavljen u odnosu na potrebe grada u budućnosti. Takođe, to je bio povod da se… >>>