Imam sreće što moja ćerka deli moj entuzijazam kada su u pitanju posete muzejima, galerijama i istorijskim spomenicima.  Normalno, zato smo i odlučile da posetimo Gradski muzej Korčula. Moj suprug više voli istorijske spomenike, i nije baš oduševljen muzejima, tako da je odlučio da preskoči ovaj obilazak.

Gospoša koja radi u muzeju je bila toliko prijatno iznenađena kada je da nije htela da nam naplati ulaznicu za nju. “Kustos trenutno nije tu, ali će se brzo vartiti”, rekla je. Zašto li mi to zvuči toliko poznato? Počela sam da verujem da su kustosi uvek “na nekom drugom mestu”, umesto tamo gde bi trebalo da budu, ili da izbegavaju MENE. :o) Bilo kako bilo, sve pločice sa natpisima su uglavnom sasvim dovoljne (mada nisam sigurna da li su tako opširne i na drugim jezicima, jer nisam obratila pažnju).

Praistorijska postavka se nalazi u prizemlju, u prikladnom kamenom enterijeru, koji stvara utisak pećine u kojoj su stanovali ljudi. Praistorijskih artefakata nema mnogo, ali su lepo izloženi i uglavnom dobro očuvani. Drugi deo prizemlja je posvećen arheološkim iskopinama iz doba Helenizma. Stari Grci su kolonizovali ostrvo oko 3…. >>>

Naslušao sam se raznih priča o Rijeci. Pričali su ljudi da je najružniji grad na Jadranu, da je jedno prljavo, industrijsko mestoi da su Riječani jedino što valja u celom gradu. Gledao sam neke mutnjikave fotografije i ništa mi nije bilo jasno. Nisam video ni lepotu, ni ružnoću. Delovala mi je sivo.
Jednom prilikom sam otišao na koncert u Zagreb, upoznao devojku iz Rijeke i zaljubio se u nju. I ona me je pozvala na letovanje u njen grad, u koji sam se takođe zaljubio. Sada sam sretnom oženjen i nas dvoje živimo u Rijeci.
Prvo što sam video kada je autobus sišao sa autoputa bile su radničke kućice uz stari zagrebački put, serpentine i kanjon Rječine. Kroz gradsku gužvu, a u Rijeci je uvek gužva, nekako smo se probili do autobuske stanice Žabica. Izlazim iz autobusa, i gledam čas na nikad završenu gotsku katedralu, čas na more. Sedam u taksi i kažem da idem na Trsat. Kroz grad imamo dovoljno vremena, ja da gledam sveže prefarbane italijanske fasade, a taksista da mi priča: „Ovo je kazalište Ivan Zajc… >>>

Došao je najzad i taj dan. Posle višemesečnih priprema, dogovora i uklapanja godišnjeg odmora sa kolegama iz firme konačno sam stavio bisage na bicikl, spakovao šator i vreću i otisnuo se u avanturu koja se zove BICIKLOM NA MORE (ali… preko istočne Srbije!). Prema okvirnom planu trebalo je da pređemo oko 1000 kilometara sporednih, makadamskih, šumskih i planinskih puteva da bismo negde oko 10. avgusta stigli do Ulcinja.
Ekipa:
Vlada – idejni vođa puta. Osmislio je ovogodišnju turu, ima mnogo hiljada kilometara u točkovima svoga bicikla. Da ga nismo usporavali nepotrebnim pauzama radi spavanja i jela, stigao bi već uveče do mora. Na turama ne koristi hranu.
Uglješa - momak koji sve puteve prelazi sa biciklom marke „Unis” , sa tankim gumama, i koji ne može da se ne popne na svaki kamen, stenu ili planinu koja mu dođe u vidno polje. Nekoliko puta smo bili na granici da mu vežemo noge ne bi li se pridržavao rute. Voli velike sendviče, eurokremove i uopšte svaku vrstu hrane koju izvlači iz najneočekivanijih mesta: rezervne gume, zadnjeg džepa…
Miloš - oprezan, odmeren, nezaustavljiv. Voli da vodi računa o higijeni odeće tako da svaki, čak i… >>>

Kada se spomenu Karibi, Bahami ili Bermudi, verovatno je prva asocijacija da su to tropska egzotična ostrva, sva satkana od uživanja i provoda ljudi sa dubokim džepom. To je sigurno tačno, ali samo delimično.
Već ovlašan pogled prilikom vožnje kroz Antigvu brzo će pokazati velike kontraste koji oslikavaju bogatstvo i raskoš lepote prirode, ali i svu sirotinju koja je karakteristična za zemlje tzv. trećeg sveta.

Na ovom ostrvu, koga meštani zovu “Antigua land of sea and sun” - zemlja mora i sunca, što, uz broj, piše i na registarskim tablicama vozila, priroda se zaista poigrala u punom značenju te reči. Ostrvo bi se moglo nazvati i mnogim drugim imenima. Jedno od tih moglo bi biti i “ostrvo zaliva”, jer ih ima 25 uslovno većih, ali i blizu 150 manjih. I njega, kao sva veća karipska ostrva, zapljuskuju vode Atlantskog okeana i Karipskog mora. Brojni žalovi i plaže satkani su od najfinijeg peska, koga su morski talasi hiljadama godina unazad brusili do najsitnijih komada, pod nogama se ugiba kao da hodate po nekom finom… >>>

Da li ste nekad pogrešili put? Pretpostavljam da jeste, ali ako je to put prema Igumenici, tada greška postaje noćna mora. Dakle, umesto autoputa ka Atini sa skretanjem prema Trikali, brat mog ortaka i ja odabrali smo težu varijantu: Janina, Kozani, Gravena, pored albanske granice, sa pentranjem na više od 1000 metara visine i naravno, spuštanjem, putem bez mostova i tunela…
Krf
Sada se privodi kraju novi put koji će putovanje od Soluna do Igumenice, luke u Jonskom moru odakle kreću trajekti prema Krfu, skratiti na pristojnih šest sati, ali onda… Rodili smo mečku, priznajem, i mi i naša „zastava 128“ koju smo hladili na svakom parkingu, dok je posebnu poslasticu predstavljala poslednja etapa od Florine, ukrug, ukrug… Šta je, bre, ovo, put ili ringišpil?
I kao što se more otvorilo pred Mojsijem, razmiču se planine i put vodi u malopre spomenutu, simpatičnu luku, u kojoj „smeša Orijenta i Zapada“ jeste jedini mogući opis boja, mirisa, zvukova i gde čekanje na trajekt jeste početak zadovoljstva…. >>>

“Idem i sad ko bez svijesti,
 s nadom da ću tebe sresti, jednog dana, jedne noći,
da ti srce mogu dat`…” 
Možda zbog godina koje su prošle ( negde kao punoletstvo) kada sam poslednji put letovala u Hrvatskoj, ili zbog zabrane ( najslađe je zabranjeno voće, kad nešto ne smeš a ti bi baš to!) ili zbog jednih plavih očiju iz doba pesme ” Krivo je more” i ” Sve će to, o , mila moja prekriti ruzmarin snjegovi il šaš”..uglavnom JEDVA SAM ČEKALA polazak na more, u Hrvatsku.

Moju Hrvatsku. Veselu i toplu. Nekako crvenu, mirisnu, stvarno morsku..što kaže moj drug italijan: ” znaš da je Jadransko more u Hrvatskoj najlepše, ne, ne preterujem, Bali, Maldivi, Floride …imaju ajkule, vetrove, cunamije il morske struje, vulkane kao Grci, ili lošu plažu kao mi ( italijani) !”
… >>>

I odmah da odmahnem glavom, jer na tu odluku nije uticala informacija da će baš tih dana, dok se mi brčkamo u istim vodama, u hvarsku luku uplivati jahta tajkuna Romana Abramoviča, koga sam, uzgred, sasvim slučajno i uslikala dok je, kako mi se čini, bio usidren uz ostrvo na kojem je plaža za nudiste.
Presudno je bilo to što je hrvatski sajt adriatica.net u saradnji sa srpskim Jolly travelom, koji je inače i preuzeo, imao za nas interesantnu ponudu u hotelu Delfin.
Slika na sajtu je prikazala hotel u luci sa fantastičnim pogledom na more. Tako smo i rezervisale - sobu s pogledom – naravno, uz doplatu za istu.
Najduže jadransko ostrvo, koje se nekada zvalo Pharos, dok je bilo grčka kolonija, i koje je do 18. veka okupirala Venecija, ima najviše sunčanih sati godišnje i najzanimljivije je ostrvo srednje Dalmacije, što nas je ubedilo da je to prava stvar koja treba da obeleži ovu godinu.
E, onda smo se bacile i na «lakši» deo, na organizovanje kako da stignemo tamo…. >>>

“Milano za posao, Milano za studije, Milano za život”, kratak gradski vodič , kupljen je već pri prvom dolasku u grad mode, dizajna, umetnosti, izvanrednih građevina prošlosti. Grad svetske slave manekenki i modela, velikih brendova, metropola mogućnosti, nacionalnih razlika, pojam ludila i brzine, gužve u saobraćaju, dovoljan je razlog da vam jedan brzi dan u Milanu oduzme dah.
Naravno, ako ste turista sa željom da osetite lepotu prestonice italijanskog gospodarstva i zadržite dah, obavezan je mali vodič. Zatim fotoaparat, po mogućstvu od 1 Gb memorije, udobna obuća za pešačenje, dosta živaca za gradsku gužvu, i naravno osmeh ako želite da upoznate ljubaznost Italijana. Ako ne govorite italijanski, zaboravite na mogućnost da ćete se uz pomoć engleskog snaći. Italijani jednostavno ne govore druge jezike. Dovoljno je da naučite “Buongiorno”, a za uzvrat ćete dobiti “Prego, Grazzie mile” i srdačno “Arrivederci”, a to sve posebno, ako ste bogati turista sa namerom da potrošite… >>>

Na zapadnoj obali Istre smjestilo se jedno od najjačih turističkih središta – konkurencija mu je samo Poreč. Jedan od najskupljih gradova u Hrvatskoj, uz visoku stopu samoubojstava možda ne zvuči idelano kao mjesto na kojem želite provesti puno vremena, ali ima nešto u toj crvenoj zemlji koja vas privuče pa mu se poželite stalno vraćati…
Iz buke Zagreba, gužvi u tramvajima i donekle dobre ponude društvenog života, na par sam se dana preselila u mir, tišinu i prazninu ovog simpatičnog gradića. Zadnji puta sam ga vidjela krcatog Talijanima pa je izlazak iz busa na praznom autobusnom kolodvoru bio šok. Ali tako Rovinj izgleda van sezone. Ipak, okupan suncem je divan pa ako vam se ikad nađe na putu, nemojte ga zaobići.
Prvo što ne smijete zaobići u Rovinju je naravno Sveta Eufemija. Zvonik Sv. Eufemije, zaštitnice Rovinja nezaobilazan je u svakoj turističkoj turi, a ako imate priliku, poslušajte od nekoga i priču o tome kako je sarkofag mučenice Eufemije doplivao baš do tamo. Fora je i to što se prema Eufemiji… >>>

Kada smo supruga i ja trazili destinaciju za medeni mesec prva ideja bila je Krit. Veliko ostrvo, puno znamenitosti, puno istorije i odlicne kritike na sajtovima koji se bave ovom problematikom. Odlucili smo se za kontiki, dosli da utanacimo detalje I nas na licu mesta ubedili da se preodomislimo i otputujemo na Rodos, uz obrazlozenje da ce nam se sigurno vise svideti nego ono sto smo naumili- iako smo kasnije ukapirali da sa grckim ostrvima nema promasaja, kko god da neko zamislja dobar provod .
Krenuli smo oko 10, par sati leta i jos toliko na granici( daleko smo od EU), jos oko pola sata do hotela, tek na plazi smo bili istog dana. Prvo prijatno iznenadjenje - na raspolaganju su dve gradske plaze od kojih je jedna na mediteranskoj strani a druga na egejskoj. To znaci da je na jednoj vetrovito i veliki su talasi, a na drugoj je mirna voda - udaljene su stotinak metara jedna od druge. BIla je sredina septembra, plaze prepune kao da je Jul, pa posto smo osetili vodu u oba mora krenuli smo u istrazivanje grada. Par preporuka… >>>