“Milano za posao, Milano za studije, Milano za život”, kratak gradski vodič , kupljen je već pri prvom dolasku u grad mode, dizajna, umetnosti, izvanrednih građevina prošlosti. Grad svetske slave manekenki i modela, velikih brendova, metropola mogućnosti, nacionalnih razlika, pojam ludila i brzine, gužve u saobraćaju, dovoljan je razlog da vam jedan brzi dan u Milanu oduzme dah.
Naravno, ako ste turista sa željom da osetite lepotu prestonice italijanskog gospodarstva i zadržite dah, obavezan je mali vodič. Zatim fotoaparat, po mogućstvu od 1 Gb memorije, udobna obuća za pešačenje, dosta živaca za gradsku gužvu, i naravno osmeh ako želite da upoznate ljubaznost Italijana. Ako ne govorite italijanski, zaboravite na mogućnost da ćete se uz pomoć engleskog snaći. Italijani jednostavno ne govore druge jezike. Dovoljno je da naučite “Buongiorno”, a za uzvrat ćete dobiti “Prego, Grazzie mile” i srdačno “Arrivederci”, a to sve posebno, ako ste bogati turista sa namerom da potrošite… >>>

Na zapadnoj obali Istre smjestilo se jedno od najjačih turističkih središta – konkurencija mu je samo Poreč. Jedan od najskupljih gradova u Hrvatskoj, uz visoku stopu samoubojstava možda ne zvuči idelano kao mjesto na kojem želite provesti puno vremena, ali ima nešto u toj crvenoj zemlji koja vas privuče pa mu se poželite stalno vraćati…
Iz buke Zagreba, gužvi u tramvajima i donekle dobre ponude društvenog života, na par sam se dana preselila u mir, tišinu i prazninu ovog simpatičnog gradića. Zadnji puta sam ga vidjela krcatog Talijanima pa je izlazak iz busa na praznom autobusnom kolodvoru bio šok. Ali tako Rovinj izgleda van sezone. Ipak, okupan suncem je divan pa ako vam se ikad nađe na putu, nemojte ga zaobići.
Prvo što ne smijete zaobići u Rovinju je naravno Sveta Eufemija. Zvonik Sv. Eufemije, zaštitnice Rovinja nezaobilazan je u svakoj turističkoj turi, a ako imate priliku, poslušajte od nekoga i priču o tome kako je sarkofag mučenice Eufemije doplivao baš do tamo. Fora je i to što se prema Eufemiji… >>>

Kada smo supruga i ja trazili destinaciju za medeni mesec prva ideja bila je Krit. Veliko ostrvo, puno znamenitosti, puno istorije i odlicne kritike na sajtovima koji se bave ovom problematikom. Odlucili smo se za kontiki, dosli da utanacimo detalje I nas na licu mesta ubedili da se preodomislimo i otputujemo na Rodos, uz obrazlozenje da ce nam se sigurno vise svideti nego ono sto smo naumili- iako smo kasnije ukapirali da sa grckim ostrvima nema promasaja, kko god da neko zamislja dobar provod .
Krenuli smo oko 10, par sati leta i jos toliko na granici( daleko smo od EU), jos oko pola sata do hotela, tek na plazi smo bili istog dana. Prvo prijatno iznenadjenje - na raspolaganju su dve gradske plaze od kojih je jedna na mediteranskoj strani a druga na egejskoj. To znaci da je na jednoj vetrovito i veliki su talasi, a na drugoj je mirna voda - udaljene su stotinak metara jedna od druge. BIla je sredina septembra, plaze prepune kao da je Jul, pa posto smo osetili vodu u oba mora krenuli smo u istrazivanje grada. Par preporuka… >>>

Imam 11 godina. Bila sam 3 puta na Thassosu.
Thassos je milina za ljude sa decom, a tako i za one bez dece.
Okružen je borovim šumama. More je tako čisto da ga jednostavno možeš piti.
Za one koji žele provod preporučujem glavni grad Thassos i Potos.
A za one koji žele da se odmore i da napune baterije je definitivno Pefkari.
A za one koji žele luksuz tu je hotel Aleksandar Bič i on se nalazi izmedju
Potosa i Pefkarija.
Na Thassosu definitivno ne smete sedeti u jednom mestu, obavezno treba iznajmiti renta-car. Možete iznajmiti neki auto ( 25e na dan) a za one koji baš ne bi da se kuvaju u autu (ako nemaju dece) preporučujem skuter (15e na dan).
Mesto gde preporučujem da se iznajmi renta -car je Hermes. U Hermesu gazde su jako ljubazne i uz malo cenkanja možete proći malo jeftinije. Policija nije problem jer je ni nema..
A što se tiče klope tu je definitvno glavo etno-selo Theologos. U Theologosu nipošto ne smete propustiti jagnjetinu u taverni Kostas. U kojoj je gazda Kosta, simpatičan čovek sa brčićima i uvek masnim… >>>

Dok sam s istočnih obala Kasandrije - «prvog prsta» Halkidikija nebrojeno puta posmatrala Sitoniju, «drugi prst», i Sunce koje se u vreme naših boravaka tamo zorom pomaljalo baš nad trouglim vrhom «trećeg prsta», Atosa, koji viri iza njenih leđa, budila se u meni radoznalost i rasla želja da odem preko i popnem se na onu planinu… Puna očekivanja krenula sam polovinom septembra sa malim sinom, drugaricom i grupom turista u Neos Marmaras, turistički gradić smešten otprilike na polovini zapadne obale poluostrva, u kome inače ima toliko posetilaca odavde da se na ulicama srpski jezik ubedljivo najviše čuje.
Sve je počelo da ne može bolje: autobus je bio više nego upola prazan, te je svaki od putnika imao na raspolaganju po dva sedišta, čak i više, da je samo mogao da se dovoljno ispruži - odlično smo se naspavali te smo pristigli skoro odmorni. Pre ulaska u sobe odveli su nas u jedan «beach bar» da popijemo osvežavajuće piće na račun agencije - domaćina koja se zove Santala tours. Njen predstavnik… >>>

E,da jedna je stvar kada odete negde, kao turista po prvi put ili odlazite cesce , ali opet kao turista u posetu nekome ko zivi u tom gradu.A sasvim je druga situacija kada treba da pisete o gradu u kojem zivite. Sve mislite , ta svi znaju o Beogradu, sta ja sad tu da filozofiram.
Mozda ce ga ipak bolje i verodostojnije opisati neko sa strane , ko dodje u posetu. Neko kome su samo ostale one vizuelno-emocionalno-dozivljene slike , bez tricavih traceva, losih delova, ozoglasenih kafica, beskorisnih ljudi, zagadjenih reka, neljubaznih osoba….
Ipak , svako ima pravo na svoje misljenje.

Cesto mi je zao sto slabo ili retko pricam o svom gradu prijateljima koji dodju sa strane.Tek kada mi ti stranci u ovom gradu, skrenu paznju na pojedine lepote, “usudim se” da hvalim!
Negde sam procitala da covek mora biti otvoren za promene ukoliko zeli da mu zivot bude ispunjen i da barem jednom godisnje treba da… >>>

I dok su neki od nas jedva čekali da zima, skupa s hladnoćom, izmigolji iz naši života, Mirko je uživao u sasvim drugačijem ambijentu – ugodnoj i blagoj klimi kojom se diči Doha, glavni grad Katara, državice uglavnom poznate po crnom blagu i, shodno tome, dobrom budžetu. Željan pustinje, pijeska i dina, on se uputio u nepregledna prostranstva katarske pustinje i s turističkom agencijom čiji vozači turiste zabavljaju raznim vratolomijama sa skupocjenim terencima pogonjenima na sva četiri kotača, došao do granice sa Saudijskom Arabijom, gdje priroda postaje bitno surovija. Prikupljanje još boljih dojmova naprasno je prekinulo nekoliko kapi kiše, kojih su se organizatori prepali kao tornada, pa su se brže, bolje, pokupili iz kampa za ‘okrjepu’ smještenog usred pustinje, jer poznato je da nakon kiše u Kataru pljušte i saobraćajke – ‘Dovoljno je pljunuti na cestu i netko će prosklizati’, kaže Mirko ….
… >>>

Grčka, 15 dana u izvansezonskoj ponudi, za 3.500 kuna, ideja je koja mi je na prvi mah zazvučala toliko primamljivo da sam je smjesta prihvatila. Pogotovo što je odredište bio otočić Santorini, koji ne poznaje kišu, a o kojem već godinama kruže priče da je mjesto s najljepšim zalaskom sunca. Očaravajuće mjesto na otoku, pitoresknu Firu, do sada sam vidjela samo na razglednicama i kojekakvim televizijskim reklamama. Predivne, klisure i oči-bole-bijele boje kućice s terasama što su kao isklesane u golemim stijenama, na taj su otok posljednjih godina dovele i elitni turizam zbog kojeg samo jedno noćenje u pojedinim ekskluzivnim apartmanima stoji i 10.000 eura. Stoga ne iznenađuje da smo upravo tamo naišli i na foto session s Playboyevom zečicom u glavnoj ulozi. Ipak cijene pića i hrane u osnovi su znatno povoljnije nego kod nas, isključujući kavu u kojoj Grci ritualno uživaju. Osim u ispijanju kave, Grci imaju i još poneku sličnost s našim narodom, a to je svojevrsni kult obožavanja janjetine
… >>>

Na jednoj razglednici napisala sam:
“U mirisu žutog limuna,zelene masline, tirkiznog mora i melodične muzike krije se čarolija Grčke.”

To mi nekako zvučalo kao iz turističkih kataloga, ali mi sada baš zvuči autentično. Ovog leta ”osvajala” me je  Lefkada.

Lefkada je jedno od ostrva u Jonskom moru.
Osim popularizovanog Krfa, i malo manje Zakintosa, malo ko zna za Lefkadu/ tu su jos i Kefalonija, najvece u Jonskom moru, zapravo posle Krita najvece u Grckoj/, Itaka, Megalonisi, Scorpions/Onazisovo ostrvo/, i više manjih.

Lefkada je dobila ime po belim stenama, jer na grčkom lefkas… >>>

Ovo leto sam proveo na Iosu, hit destinaciji 2007. Išao sam preko agencije Kolegijum i što se tiče organizacije na kraju ipak mogu biti zadovoljan.

Put je najveći problem. Išli smo autobusom do Atine, pa smo u Atini ostali 8 sati, obišli grad, popili piće, prošetali.. Nakon toga sledi ukrcavanje na brod i put do Iosa koji traje oko 12 sati, putovali smo čitavu noć. Pošto smo već bili iscrpljeni zbog puta do Atine, drugar i ja smo uzeli sobu na brodu i prespavali gotovo ceo put.
Ios je specifično ostrvo, podeljeno no na dve celine: plažu i selo (village). Selo se nalazi na vrhu brda, i tu su smešteni svi noćni klubovi, restorani i prodavnice. Do plaže se može stići isključivo autobusom, koji frekfentno vozi u oba pravca. Cena karte je 1,20e. Na plaži su gotova sva dnevna dešavanja i preko dana u selu nema žive duše, svi se spuštaju do plaže.
Sama plaža je lepo sredjena, cene ležaljki i suncobrana su prihvatljive. Ima i dodatnih aktivnosti kao što su fudbal na pesku, jedrenje, vožnja… >>>