“Lagano umire onaj koji ne putuje,
koji ne čita, ne sluša muziku,
onaj koji ne nalazi zadovoljstvo u sebi…”Pablo Neruda

Više puta sam sebi obecala da zimi, na minusu neću ici severnije od Beograda/ jer sam letnje dete, i zimu mrzim!/ , ali put me je naveo da Novu 2008. godinu dočekam u Beču!
Naravno, nisam se pokajala.

Sigurna sam, da nigde kao na zapadu , ne možete da osetite tako intenzivno novogodišnju atmosferu…miris cimeta i peciva, punča i kuvanog vina, okićene ulice, raskošne jelke..sve to doprinosi da grad dobije jednu svećanu notu i da vas,bar za momenat, izmesti iz naših problema i strahova i nekako nas natera da se osećamo bogato, da trošimo, kupujemo, pijemo, jedemo, slikamo, obilazimo, kao da smo najbogatiji na svetu.
… >>>

Kako sam poslovnu vizu dobio veoma lako i bez gužve (poslovne vize se ne čekaju u istom redu kao i turističke), bio sam uveren da će mi put do Beča napokon predstavljati zadovoljstvo, i da neću pizdeti mnogo zbog frustracija koje svaki put imam zbog činjenice da živim u Srbiji… Vlasnik turističke agencije sa kojom smo sarađivali mi je bookirao kartu i leteo sam Jat Airways-om (čitaj: “poznati svetski brend”), a s obzirom da je mnogo jeftinija povratna karta ako uhvati i vikend, umesto da budem u Beču sreda-petak, ostao sam do nedelje, što mi je dalo šansu da vidim i grad, a ne samo da radim.
Let do Beča traje oko sat i po vremena, a kako sam kretao u 8:15h, na aerodromu sam, za svaki slučaj, bio već u 7h.. Čekirao sam kartu, prošao granicu i sedeo pored izlaza za svoj let… Vreme je brzo prošlo, ali je umesto “boarding”, na monitoru pored izlaza pisalo da je let pomeren za 8:40h.. Meni to nije predstavljalo neki veći problem, iako sam znao da će me… >>>