Sakriću se u narednih nekoliko dana od prijatelja i rodbine, to mi je jedina nada. Dok se stvar malo ne zataška. I slegne. Ili jednostavno zaboravi. Jer kako se drugačije izvući iz nelagodne situacije u koju ću neminovno zapasti, ukoliko me neko od njih priupita: ’’Kako je bilo u Milanu?’’ Svega dva sata provedena na aerodromu ’’Malpensa’’, već u startu ne slute, da će odgovor koji uslijedi biti nakinđuren hvalospjevima. Zato bolje da ih ne srijećem ovih dana. Dovoljno je što su moja očekivanja raspršena, kao oblaci nad Lombardijom kroz koje se ’’Foker 100’’ brzinom od 700 kilometara na sat, probijao tog četvrtka
Da se razumijemo na početku, u ovoj priči nema krivaca. Let na relaciji Tivat – Milano – Tivat predstavljao je kratko poslovno putovanje, koje je ispunilo očekivanja. I tačka.
Sad, što je neko zamišljao kako će cijeli dan imati na raspolaganju da se šepuri na milanskom suncu, pazari nešto na ’’Piazzi del Duomo’’, vidi Milansku skalu ili recimo… >>>

“Milano za posao, Milano za studije, Milano za život”, kratak gradski vodič , kupljen je već pri prvom dolasku u grad mode, dizajna, umetnosti, izvanrednih građevina prošlosti. Grad svetske slave manekenki i modela, velikih brendova, metropola mogućnosti, nacionalnih razlika, pojam ludila i brzine, gužve u saobraćaju, dovoljan je razlog da vam jedan brzi dan u Milanu oduzme dah.
Naravno, ako ste turista sa željom da osetite lepotu prestonice italijanskog gospodarstva i zadržite dah, obavezan je mali vodič. Zatim fotoaparat, po mogućstvu od 1 Gb memorije, udobna obuća za pešačenje, dosta živaca za gradsku gužvu, i naravno osmeh ako želite da upoznate ljubaznost Italijana. Ako ne govorite italijanski, zaboravite na mogućnost da ćete se uz pomoć engleskog snaći. Italijani jednostavno ne govore druge jezike. Dovoljno je da naučite “Buongiorno”, a za uzvrat ćete dobiti “Prego, Grazzie mile” i srdačno “Arrivederci”, a to sve posebno, ako ste bogati turista sa namerom da potrošite… >>>

KOME TREBA PLAN
Naučila sam da planovi imaju samo jednu ulogu: postoje da ne bi bili poštovani.
Nakon skoro cjelodnevne posjete Veneciji, u subotu, Gago i ja, pa smo još uključili u tu priču i Lakija, Gagovog brata, druga, prijatelja, razmotrasmo, ne vala hiljadu, ali dva plana za nedjelju. Da bismo trošili novac slađe, odradili smo skupa petak veče u restoranu Osteria Al Ponte kod Fida, našeg saputnika iz Podgorice, gdje Gago inače radi vikendom. I dobila sam prvu platu za privremeni rad u inostranstvu! Nisam je dobila za ništa, da se razumijemo, već sam se lijepo oznojila perući suđe. Perem ja i doma, ali nikad zaista tolike količine posuđa, tanjira, zdjela, šerpi, kašika, viljušaka… Bilo je tu i ljuštenja krompira, čišćenja ribe, školjki, gambora… Svega. Radili smo pet sati, koliko je trajala večera. Dnevnica mi za tih pet sati bijaše veća nego osmočasovna u Podgorici. No… ne žalim se :-) And… ako neko ima kakav restoran, neka mi ponudi vikend posao. Odlično perem suđe!
Preporuka: Osteria Al Ponte, Tiezzo, Pordenone, Italijahttp://www.fidochef.com
Ocjena (od 1 do… >>>