Kraj avgusta, idealno vreme za put na istok (Srbije). Namislio sam da obiđem dva rimska carska grada, nešto Đerdapske klisure i da se dobacim do Zaječara.
Projekat započinjem obilaskom Vinče, posle prolaska kroz sablasni pejsaž pisan zapuštenim radmilovačkim voćnjacima. Premotava mi se film na crno bele kadrove kupovanja voća (šezdesetih) sa prašnjavih pokrajputnih tezgi poljokombinata, na gajbe. Nema više tezgi, a ni kombinata.
Milenijumsku kolevku i vekovno ognjište vinčanaca, masovnih proizvođača ušatih terakota, pronalazim relativno lako, prateći dvojezične putokaze sa smederevskog puta. Iskopavanja u jeku, ljubazni profesor objašnjava mi teoriju o mogućim razlozima požara u praistorijskom naselju koje upravo izranja iz zemlje. Ne isključuje mogućnost da su ga stanovnici sami spalili da bi iskorenili zarazu. Pomislih…
Tražim u presečenom lesu na obali Dunava legendu sa opisom kulturnih slojeva. Dobro bi došao i pristojan restorančić. Nema.
Umereno razočaran krećem prema Smederevu. Usput zastajem pred… >>>