Pre dva dana sam se vratila iz Kusadasija,hotel Topalan..Prvog dana smo bili u soku zbog svega-pod nije bio usisan(niti je narednih dana neko usisavao),dorucak je bio svakog jutra isti (ali i dalje mi nije jasno na koju foru je drzao,jednom nismo ustali za dorucak,pojeli smo giros i pre ogladneli!!)Par dana nije bilo tople vode i stalno je sibala glasna turska muzika po ceo dan iste pesme..da je cela ekipa pocela da naklapa reci iz pesama i da blago pevusiJALI ZATO-Za ovaj novac je nemoguce vise ocekivati,kad se odbije put,viza i troskovi agencije!Hotel je u samom centru grada,tako da nismo trosili novac na taxi,osoblje je divno-svi su ljubazni,sta god da vam zatreba oni ce vam doneti-grejali su nam vodu za kafu,pustali nas da unosimo pice i hranu u hotel (iako je bilo okaceno da to ne smemo raditi),bili smo bucni u dvoristu i nikada nas niko nije opomenuo!Neko je otkro krov hotela i stalno smo se peli gore,odatle je prelep pogled na grad..jedne veceri smo posedali svi tu,i kad se pojavio jedan lik od osoblja,mislili smo da ce nas isterati,a on… >>>

Malo sam bila uspaničena što idemo u Tursku , zamišljajući užasne brkate likove sa isukanim sabljama, koji me otimaju, uvijaju u crnu odoru , zatvaraju u neki harem i bacaju ključ. Odmah da vam kažem, od toga nema ništa! Avanturistički raspoloženi krenusmo preko silnih granica…Bugarska…qq! Na carini su nas držali ravno 4 sata(jer su u vreme kad smo stigli prvo gledali važnu utakmicu, a posle toga rešili da nam rasture autobus kao lego-kockice), da ne pominjem da je wc bio zaključan, i da su jednu devojku sprovodili pod oružanom pratnjom da otvori neseser za šminku koji je bio zaštićen šifrom, jer, pobogu, tu može da se skriva neki eksploziv ili nedajbože droga. Poučeni takvim iskustvom, na turskoj granici smo ćutali kao pokisli mačići, izbegavajući poglede uniformisanih lica.U bus ulazi nasmejani carinik i pita:»Imate li svi uredna dokumenta?»
Hor putnika:»Imamo»
Carinik:»Pa šta će vam…..valjda ste ovde došli da se zabavljate!
Hor:tajac… >>>