Prethodnih 7 dana provedenih na `makedonskom moru` bilo je zaista prijatno iznenadjenje za mene.Iskreno, ocekivala sam mnogo manje od ovog letovanja. Dosadila mi mora, guzve, borbe za mesto na plazi, bezobrazno skupi restorani i izvikana mesta u kojima nista osim turista nisam ni mogla da vidim. Elem, zaputih se u Ohrid za koji sam cula reci hvale i posle 11 sati voznje, uzgred receno po veoma dobrom putu, ugledala sam mali gradic, urban na prvi pogled, ali vrlo prijatan i srdacan. Jezero nisam tako zamisljala, a prvi utisak bio je vise nego dobar.
Ohrid je zapravo grad veoma bogatog kulturnog nasledja i starosedeoci su se zaista potrudili da to bogatstvo i sacuvaju. Stari deo grada je autenticnog izgleda mada je na moje iznenadjenje ipak dozvoljen saobracaj u uskim ulicicama koje nisu nikako bile predvidjene za moderne automobile i skutere koji nemilosrdno jure niz njih. Setnja se uvece pretvara u guranje sa drugim turistima, ali sta da se radi, spic sezone, a stari Ohrid jednostavno mami da ga ljudi obidju, da vide tvrdjavu cara Samuila… >>>

„Znaš koliko ja imam godina? Četiri“, upitao je i odgovorio Aleksa vlasnici apartmana Nikolas u Paliću gde smo odseli.
Pošto sam automatski slagao pri razgovoru o smeštaju i na pitanje „koliko dete ima godina“ odgovorio da ima tri i po, (pretpostavljajući da što je manje dete sledi veći popust) pretrnuo sam. „Imaćeš četiri za koji mesec, dobro, ulazi u sobu“, procedio sam polako crveneći.
Delovalo je da smo se izvukli.
Ali mali Vuk Branković se otima i u skoku gazdarici unosi tri prsta u lice dreknuvši: „A ako me neko ovde pita, onda imam tri…“
Sad već crven kao bulka, plaćamo ženi smeštaj i ulazimo u sobu. Kroz glavu mi prolazi scena kako sam ja bio odgovoran lažov, kad me tetka vucarala za sobom po vojnim odmaralištima, uvek sam je zvao mama, i bio bar godinu dana mlađi. Iznerviran optužio sam ženu da je ona kriva što sam ja slagao za godine. A ionako smo imali jeftin smeštaj, 1.000 dinara noćenje po osobi. Deca do dve godine ne plaćaju smeštaj, a za starije dete (do 12 godina) se… >>>

Sada znam kako se osecaju oni bogatuni koji letuju po Monci…i ostalim mondenskim letovalistima :)
Letovali smo u mestu koje se zove Sirmione,inace vazi za glavni grad od 30-tak koliko ih ima oko jezera koje je inace bilo glavno Musolinijevo utociste(nije covek glup:)).

Svako mesto je mesto za sebe,svako seooce ima nesto iz rimskih vremena,a kad se spoji to i sadasnja Italija dobija se SVE sto oku prija. Elem skoro svaka vila ima svoj bazen,ako pak niste za to onda vam na raspolaganju stoje:GARDALAND,MOUVIE LAND,AQUAPARDIS,QAVOUR….mnostvo zabavnih i tematskih parkova.Karte bas i nisu jeftine 23e pa na gore….zavisi sta hocete.
Cene su u proseku jeftinije nego u Grckoj i u kaficima i u restoranima a pritom stvarno imate sta da vidite i kupite….
Nijedna nasa agencija jos neradi ovo jezero zasto-neznam,ali kada ga budu provalili bice HIT… >>>

Do Ohrida se avionom sa Beogradskog aerodroma stiže za sat vremena, a više vremena provedete na aerodromu (čekiranje karata, bording, ..), nego u letu. Za razliku od ranijih iskustava sa JAT-om, ovaj let je bio izuzetno prijatan, a ohridski aerodrom je po veličini sličan onom u Tivtu.
Već se pri sletanju može videti veličanstveni prizor Ohridskog jezera, koje je stvarno ogromno, a nalazi se na jugozapadu Makedonije i to na samoj granici sa Albanijom (pola jezera i pripada Albaniji). Kažu da je udaljeno 3 sata vožnje od Skoplja, ali sa obzirom na udaljenost nisam baš siguran. Ili Makedonci imaju mnogo dobar autoput… (verovatno nemaju problema sa koncesijama kao naš Velja Selja).
Na istoku obale Ohridskog jezera se nalazi istoimeni grad (Ohrid), koji je istorijski veoma značajan, jer sadrži brojna kulturna nasleđa. Antički naziv ovog gradića je Lihnid, dok se jezero zvalo Lihnidsko jezero. Ohrid je slovensko ime i sastavljeno je od izraza “na hrid”, što znači “na brdu”. Grad se stvarno nalazi na brdu, a sada… >>>