21. 08. 2006. sam stigao u Budvu. Nisam imao prilike da boravim u ovom jadranskom letovalištu od 1990. Promena koja me iznenadila bila je strukturalne, ali i kvantitativne prirode.
Voleo bih da se objasnim na početku, ovaj izveštaj nije promotivne, niti sangvinističke prirode. Njega treba shvatiti kao: jedan čovek bio na moru i tamo je doživeo…
Prvi utisak je da je Budva nabujala. Mnogo. Ogroman broj kvardata koji je nikao je uslovio određen pomak u gužvi po šetalištu i plažama koja se može opisati samo kao jeziva.
To je dobro. Toliki broj potrošača donosi dobit koja je svuda dobrodošla. To je takođe dobro. Nemoguće je i ne primetiti impozantan broj Rusa sa porodicama. To je dobro. U geopolitičkom cirkusu koji nas je sve dobro zabavljao prošlih decenija Rusi su postali devizni turisti. To je dobro.
Četiri puta sam dosada upotrebio reč dobro u izveštaju. To je dobro. Da li ima nešto što nije bilo dobro u Budvi leta 2006.? Ima. To nije dobro. Nije dobro, ali je iskusno oko Vašeg… >>>