Započelo je kao nemoguća misija. Zaista, kako nazvati to što autobus umesto u 07:00 kad mu je vreme za polazak uputi se prema Palama već u 06:50? Naravno, bez nas. Svašta bih očekivala da se desi, da autobus ne ode uopšte, da kasni sat-dva, možda i dan, ali da ode ranije od predvidjenog vremena to nikako nisam očekivala! Medjutim, to se brzo sredilo, sledeći autobus, sunčano jutro nas ispraća iz Beograda… Ma nema teorije da negde na nekih 300-400 km odavde ima snega! Predubedjenje da svi oni site-ovi ne daju tačne informacije o visini snežnog pokrivača na Jahorini je jos više pojačano činjenicom da smo putovanje dobili na poklon. Ko zna kad stignemo tamo da li će uopste ičega biti… Neću sad reći da sumnjičavost vodi sve dotle da u mislima zamalo i Jahorina nije izmeštena na neko drugo mesto! Za nju sam skoro pa 100% sigurna da će biti tamo. Sve ostalo mi je u glavi pod velikim znakom pitanja.
Nasmejana i mlada ekipa turisticke agencije Kabeza je izašla u susret našim željama i omogućila nam da ipak odemo u terminu kad je prethodno i bila predvidjena realizacija putovanja, kako bismo bili u mogućnosti da se organizujemo s poslom i sve… >>>

Naguravanje opreme, truckanje Nivom po prtini, i eto nas na sred staze. Dubok sneg, brije oštar vetar, pancerice smrzle, plastika ukrutila. Mučimo se sa obuvanjem, stenjanje i pokoja psovka. Ipak, pancerice su obuvene, skije su na nogama, oprema se doteže. Još malo „peglanja uzbrdo”, da uštinemo još koji metar spusta. A onda…

Petak (9. novembar) nije obećavao mnogo. Uobičajen beogradski radni dan, sivo, oblačno, tek po koja kap kiše. No, poziv je bio tu, plan napravljen, a nas četvorica Manijaka, Freak, Krecha86, pop67 i SkiBata, privodili smo kraju poslednje pripreme za putovanje. Destinacija – Olimpijski centar Jahorina, povod, manifestacija Turstička berza 2007 a pravi razlog, pa naravno, skijanje. Par minuta finalnih dogovora, malo fizikalije oko opreme (prezentacione, ne skijaške), naguravanje nogama torbi i vreća u omaleni gepek golfa trojke, stešnjavanje na zadnjoj klupi, i već nas evo u koloni kraj Geneksovih kula, na autoputu ka Šapcu. Tiha muzika i jako grejanje učinili su svoje, pa smo vreme u vožnji… >>>