“Milano za posao, Milano za studije, Milano za život”, kratak gradski vodič , kupljen je već pri prvom dolasku u grad mode, dizajna, umetnosti, izvanrednih građevina prošlosti. Grad svetske slave manekenki i modela, velikih brendova, metropola mogućnosti, nacionalnih razlika, pojam ludila i brzine, gužve u saobraćaju, dovoljan je razlog da vam jedan brzi dan u Milanu oduzme dah.
Naravno, ako ste turista sa željom da osetite lepotu prestonice italijanskog gospodarstva i zadržite dah, obavezan je mali vodič. Zatim fotoaparat, po mogućstvu od 1 Gb memorije, udobna obuća za pešačenje, dosta živaca za gradsku gužvu, i naravno osmeh ako želite da upoznate ljubaznost Italijana. Ako ne govorite italijanski, zaboravite na mogućnost da ćete se uz pomoć engleskog snaći. Italijani jednostavno ne govore druge jezike. Dovoljno je da naučite “Buongiorno”, a za uzvrat ćete dobiti “Prego, Grazzie mile” i srdačno “Arrivederci”, a to sve posebno, ako ste bogati turista sa namerom da potrošite… >>>
Kada bih morala u par reči da opišem Italiju, verovatno bih rekla sledeće:
lepota, muzika, osmeh, ljubav i raskoš, vino i masline.
Kada bih morala da biram koji grad da preporučim da obiđete , zaista ne bih mogla da izdvojim..Koji grad u Italiji nije lep?
Iako proleće kalendarski još nije počelo, ovog su me februara okupani suncem dočekali gradovi Vicenza i Verona.I tako ponekad, kada pomislim na neki grad u Italiji mislim na njegovu boju jer po mom mišljenju kao da svaki grad Italije ima svoju boju.
Bologna je sva crvena, kao i Vicenza- zidine, crkve, trgovi, kule, čak i zavese. Verona je žuta, kao i Firenza, Venezia je nekako mermerno bela a Rim je zelen, kao deo italijanske zastave…
… >>>
Kao da ste kročili u jedan drugi svet, onaj iz mašte. Nije ni kao Diznilend u Parizu ili Americi. Jedan mali, minijaturni a ceo svet!
Minimundus je park kao iz bajke ili naše mašte gde su se našle tvorevine različitih epoha, naroda, kultura ili religija. I sasvim mirno stoje, spokojno i nestvarno kao na ničijoj zemlji umanjene crkve, džamije ili sinagoge, sklupture, kapije, zadužbine bilo koje religije!Velike jer su pune srca i ljubavi od strane ljudi koji su došli na takvu zamisao da spoje sve ove različitosti na jednom mestu.
Kao da vam je neko nekim čudom smanjio svet oko vas… >>>
Kažu da leto traje onoliko koliko ga iskoristiš?! Zato kada god možeš pruži sebi oduška, avanture, vikend ispunjen sadržajem, putuj,putuj…putuj Evropo pevao je Balašević…a ja neću da putuje bez mene!
Iz inata!
Vikend sunčan, lep, prijatan , veseo. Idem na espresso u Trst.
Sećam se da je neko skoro na koncertu napolitanaca u Sava centru jako viknuo u pauzi pesama TRST JE NAŠ! Na šta smo se svi smejali…da li svi od sreće ili neki sa setom..No, nije ni mesto ni vreme da budemo tužni, nego uz ove prelepe fotografije da podsetim neke na vikend u Trstu/kao nekad krajem osamdesetih../ a ovim mladjima da bar malo dočaram atmosferu!
Dakle, kolima autoputem Bg-ZG-Ljubljana-TS ima oko 6 do 7 sati.Zavisi od stajanja, opuštanja, gužvi,carine, zelenih kartona, vremena, ograničenja brzine i slično.To će vas koštati oko 20 eura .Bez benzina.
Od Sežane… >>>
Sada znam kako se osecaju oni bogatuni koji letuju po Monci…i ostalim mondenskim letovalistima :)
Letovali smo u mestu koje se zove Sirmione,inace vazi za glavni grad od 30-tak koliko ih ima oko jezera koje je inace bilo glavno Musolinijevo utociste(nije covek glup:)).
Svako mesto je mesto za sebe,svako seooce ima nesto iz rimskih vremena,a kad se spoji to i sadasnja Italija dobija se SVE sto oku prija. Elem skoro svaka vila ima svoj bazen,ako pak niste za to onda vam na raspolaganju stoje:GARDALAND,MOUVIE LAND,AQUAPARDIS,QAVOUR….mnostvo zabavnih i tematskih parkova.Karte bas i nisu jeftine 23e pa na gore….zavisi sta hocete.
Cene su u proseku jeftinije nego u Grckoj i u kaficima i u restoranima a pritom stvarno imate sta da vidite i kupite….
Nijedna nasa agencija jos neradi ovo jezero zasto-neznam,ali kada ga budu provalili bice HIT… >>>
(pisanije prenesene sa bloga o putovanju zapocetom 10. jula, 2007. godine)
Četiri godišnja doba krenuše na put u utorak veče, oko 20 sati. Polazak iz Podgorice. Destinacija – Italija, provincija Pordenone. Grad Pordenone.Udobno se smjestismo u automobil, nas četvero, državljani četiri države. Otuda i ono četiri godišnja doba. Toni, Fido, Gago i Danuskica.
Odavno se spremah za ovaj put, u glavi, ali mi je izgledao nestvarno. Pokušavali su me neki ubijediti da je ludo krenuti autom tako daleko – skoro hiljadu kilometara. Da je pametnije odletjeti, ali sada kad sam ovdje, kad je hiljadarka iza mene, tvrdim da bih bilo gdje otputovala baš autom. Pa taman kad bi trajalo vječnost.
AL’ SE NEKAD DOBRO JELO
Podgoricu ostavismo iza sebe još za dana. Razmatrali smo opcije na koju stranu svijeta da se uputimo. Da li našom obalom, prema Hrvatskoj, ili preko Nikšića, pa na Trebinje, Bileću, ka Tjentištu. Sarajevo, Slavonski Brod, Zagreb… pa na autoput ka Italiji. Napravismo kompromis: zaputismo se ka Nikšiću, izađosmo na Trebinje i skrenusmo ka Dubrovniku. Ipak obalom do kraja.
… >>>
Majka je verovatno preko noći izmislila Ohrid, kako bi u taj jezerski grad krenuli oni koji neće ići na Dugo putovanje. Svi smo se užurbano spremali jer je put bio blizu. Requiem smo obnovili dvaput, što je bilo dovoljno da razbije učmalu habanersku atmosferu. A Mocart bi verovatno pokrio uši i vrisnuo da su ga poslali na našu probu da da komentar. No, šta hoće, niko nije savršen – pa i on je umro na sred Requiema.
Smrklo se i krenuli smo. Koferi su se ušuškali u Lastinoj postelji, a vlasnici su im odozgo pevali uspavanke. Neko im reče: „Stoko!“, pa se malo utišaše. I ja sam bio posustao. Prva glava nije išla sa nama, pa je verovatno Svepazeći naredio: „Pripremite pasoše!“ I tako uđosmo u Poranešnu jugoslovensku republiku. Ne znam šta se sve zbilo, probudio sam se posle Velesa. Penjali smo se ka mestu zvanom Pletvar, na gotovo hiljadu metara, a onda se spuštali ka Markovom gradu – predeli kao iz Odiseje 2001, dušu dalo za scenografije Mančevskog, a ovaj je to znao da iskoristi (e, a da l’je i on tu sačekivao… >>>
