Nalazi na dvadesetak kilometara od Pirota, kada se krene pravcem ka gornjem Visoku, t.j. Visočkoj Ržani. Smestilo se na Visočici, neposredno pred njen utok u duboki stenoviti kanjon u kome se gnezdi par surih orlova a sa čije druge strane leži selo Pakleštica, dokle odavde nema kolskog puta. Opkoljeno je s jedne strane golim brdom Jovankov Vrh u čijoj se stenovitoj padini nazvanoj Kamik još sa puta jasno vidi nekoliko velikih pećinskih otvora, s druge strane šumovitim Kaminskim bregom i sa treće obroncima Vidliča, straroplaninskog venca koji odvaja Visok od Pirotske kotline. Pre probijanja puta, selo je bilo raskrsnica preko koje su prelazili natovareni konji koji su iz Dojkinaca, Brloga, Ržane, Pakleštice, sada već uraslim i pomalo zaboravljenim stazama odlazili u grad, uglavnom radi trgovine.
Budući da letujem na planini neprestano već skoro dvadeset godina i svakako smatram da je svako od sela na svoj način zanimljivo, mislim da imam” kredita” da preporučim obilazak Rsovaca i okoline koji su i za mene bili… >>>
Neočekivano prijatno iznenađenje sačekalo nas je ovog leta kada smo nekim poslom svratili u selo Niševac. Ono se nalazi na 6 km od gradića Svrljig, koji je, mada smešten u lepom prirodnom okruženju, neugledno i neuređeno naselje tipično za ovaj deo Srbije. Međutim, što smo se više približavali Niševcu, pogled je bivao sve prijatniji. Na samom ulasku u selo, pod tablom sa njegovim nazivom, istinski dobar znak: još jedna tabla na kojoj piše “Dolina ljubavi i mira”.
Kraj avgusta, idealno vreme za put na istok (Srbije). Namislio sam da obiđem dva rimska carska grada, nešto Đerdapske klisure i da se dobacim do Zaječara.
