Koliko je put trajao više se ni ne sećam, znam samo da je u pitanju bio dvocifren broj sati. Mada, bilo je manje naporno nego što smo očekivali… možda zbog količine kiflica koja je “nestala” negde usput. Na jednom od graničnih prelaza upoznali smo Nenada i Natašu. Ispostavlja se da smo išli u istu školu… i što je važnije, oni su već bili u Istanbulu, za razliku od mene… pa dobijam ukratko pregled mesta za ”must see”…
Stigli smo negde predveče. Na ulasku u grad počele su da se skupljaju pare za sutrašnje prepodnevno obilaženje Aja Sofije(Ayasofya), Plave džamije(Sultanahmet Camii) i Topkapi palate(Topkapı Sarayı). Još nisam ni izašao iz autobusa, a već sam bio vlasnik dva kompleta karata… i 50 evra “lakši”.
Na Aksaraju smo, ostavljamo stvari u hotelu i odlazimo na istanbulski vidikovac kako bismo sa vrha osmotrili čitav grad. Međutim, kako kiša neprestano lije, doživljaj nije potpun. Nakon toga sa novim prijateljima idemo na par… >>>