U zoru, znači oko 6.30, ona ista pokvarena banda od sinoć počela je da urla i da se dovikuje po sobama; a ja sam zaspao oko 1.30. Umesto da ako su već ustali tako rano u savršenom miru i tišini obave jutarnju toaletu, telesno razgibavanje i mentalno-spiritualnu pripremu za predstojeći dan, oni počinju sabajle da njište, sikću i grokću. Prodrao sam se par puta “silent there ”. Samo su se kliberili.
Jedva sam ponovo zaspao kad gazda banu i na samo njemu razumljivom jeziku nešto zamumla i zamlatara rukama. Pošto ga ništa nisam razumeo doveo je prevodioca koji me obavesti da je 9 časova i da je checking out time . To bi značilo da ako želim ostati nakon tog vremena moram da platim kao za još jedan započeti dan. Onako izmrcvaren, mrzovoljan i neispavan rekoh tom jebivetru da sam stigao u tri popodne, unapred platio punu cenu od 140 rs. dnevno za ćumez, dreku i kamenolom i da ću napustiti sobu u 3 pm; dakle nakon isteka mojih 48 sati. Otišli su bez komentara.
Nije više bilo šanse… >>>

U Damask sam stigla bez velikih očekivanja, sa jedinom željom da bez većih neprijatnosti provedem vreme do poletanja aviona za Bombaj. Bio je to moj deseti dan boravka u Siriji. Veći deo vremena sam se osećala kao vanzemaljac,praćena pogledima i uvek okružena Arapima koji su bili fascinirani belom kožom. Uzela sam taxi do hotela koji mi je preporučio prijatelj iz Latakije. Ulice oko hotela su bile uske, kaldrmisane, sa mnoštvom romantičnih kafića i zelenila. Za recepcijom je sedeo starac sa dugom belom bradom, obučen u belo.
`Dobar dan. Imate li slobodnih soba?`
`Nemamo soba`odgovorio je `mogu da te smestim na krov`
`Kako to mislite - na krov?`
`Hoćes da spavaš?`
`Da`
`Možes da spavaš na krovu`.
Iza njega se pojavio tamnoputi mladić.
`Nemamo slobodnih soba, ali imamo krevete na krovu. Puno ljudi tamo prespava`.
`Ima li tuš i toalet?`
`Naravno. Ima sve.`
Pošla sam za njim uz stepenice. Izašli smo na ravan popločan prostor, tendom zaštićen od sunca. Petnaestak dušeka su bili rasporedjeni u dve linije i mladić mi je pokazao koji je slobodan. WC i prostorija sa tušem su izgledale pristojno, a cena prenoćišta je bila gotovo
simbolična. Ubrzo je stigao novi… >>>

U Damask sam stigla bez velikih očekivanja, sa jedinom željom da bez većih neprijatnosti provedem vreme do poletanja aviona za Bombaj. Bio je to moj deseti dan boravka u Siriji. Veći deo vremena sam se osećala kao vanzemaljac,praćena pogledima i uvek okružena Arapima koji su bili fascinirani belom kožom. Uzela sam taxi do hotela koji mi je preporučio prijatelj iz Latakije. Ulice oko hotela su bile uske, kaldrmisane, sa mnoštvom romantičnih kafića i zelenila. Za recepcijom je sedeo starac sa dugom belom bradom, obučen u belo.
`Dobar dan. Imate li slobodnih soba?`
`Nemamo soba`odgovorio je `mogu da te smestim na krov`
`Kako to mislite - na krov?`
`Hoćes da spavaš?`
`Da`
`Možes da spavaš na krovu`.
Iza njega se pojavio tamnoputi mladić.
`Nemamo slobodnih soba, ali imamo krevete na krovu. Puno ljudi tamo prespava`.
`Ima li tuš i toalet?`
`Naravno. Ima sve.`
Pošla sam za njim uz stepenice. Izašli smo na ravan popločan prostor, tendom zaštićen od sunca. Petnaestak dušeka su bili rasporedjeni u dve linije i mladić mi… >>>

Gledajući tipične slike iz Goe, čovek iz naših krajeva i naših životnih uslova ne može a da ne pomisli da je jedini način da se takvom raju približi instalacija skrin-sejvera napuštene plaže sa jednom palmom po sredini u sred tirkiznog okeana. Ipak, Goa je raj koji je prilično dostižan, čak i za mnoge od nas, i to u ovom životu.
Goa je nekadašnja portugalska kolonija, danas deo Indije, na zapadnoj obali indijskog potkontinenta koju zapljuskuje Indijski okean. Bila je pod portugalskom kontrolom preko četiri veka, od kada je Vasko de Gama otkrio Indiju, pa sve do 1961, čak četrnaest godina pošto su Englezi otišli iz ostatka zemlje i pošto je Indija proglašena nezavisnom državom. Čak i tada Portugalci su Gou napustili nevoljno, takoreći isterani su silom. Tako dug portugalski uticaj je učinio da je Goa i danas jedinstvena u Indiji, ne samo po tome što je većina stanovništva hrišćanske (katoličke) veroispovesti, već i po svojevrsnom liberalnom duhu i spontanoj naklonjenosti lokalnog stanovništva posetiocima iz drugih delova sveta, bez uzurpacije i ponekad naporne fascinacije koju će turista često osetiti u drugim delovima zemlje. Uticaj kolonizatora… >>>

Sakriveni duboko u zagrljaj misticnog sveta na legende,mitove i epove za maharadze,za prekrasne princeze tamo vas ocekuju Visku,Brama,Siva i Kali.Indija i Nepal jednih od naijnteresantiniih putnickih destinacija u Aziji mogu vam puno sto da ponude da vidite i da se odusevite od prirodne lepote i kulturno i duhovno bogatstvo.Ono sto vam mogu da preporucim da vidite je zaista previse ali jedna turisticka programa obuhvata ono sto je nabolje pa zato cu da odvojim samo oni stvari koi su tako reci”najbitni” ili bolje receno interesantni da se vide.
Naravno pocevsi od glavni grad Indije,New Delhi jedan je dan preamalo da uspesno i celosno pregledate sve sto je zanimljivo.Interesantni i po svome duhovnom no i arhitekturnom znacenju su par impozantne gradbe koje ovom gradu daju jednu zaista vekovnu istoriju kao duhovni i kulturni centar Indije.Ovd bi ste trebali da posetite Qutab Minar , Lakshiminarayan-poznati Hindu hram,Pretsednicka Palata,Crvena Tvrdzava,a morate posetiti i Raj Ghat… >>>

Festival: Green fest
Mesto: Inđija
Broj ljudi: 80.000+
Ulaznica: 2.800 dinara
Prevozno sredstvo: Automobil
Pivo: 100 dinara
Parking: 500 dinara
Naplatna rampa: 2×200 dinara
Polazak: 17h
Dolazak: 05h
Opšti utisak: Shit happens!
Kako se priblžavao dan kada je najveći bend na svetu dolazio u Srbiju sve više sam bio skeptičan i sve mi se manje išlo u Inđiju. Organizatori (egzit + ješić = prevara) su pustili dodatni kontigent ulaznica i proširili kapacitet, pa su se ulaznice mogle kupiti bukvalno pred samim ulazom. I nije meni krivo što su ljudi dobili šansu da dođu na koncert, već što su ono lagali na početku pričama da će na koncertu biti „samo“ 50 hiljada.. Naravno svoju alavost su pokazali brzo, a to su osetili i svi prisutni. Do poslednjeg minuta nismo znali kako ćemo da idemo na koncert, a razmišljali smo o vozu ili automobilu.
Novinar b92 se direktno uključio u vestima (oko 16.20h) i objavio da je kiša počela (on je bio skroz mokar), pa smo mislili da je… >>>

Indija je san, i to najveći koji je Evropa odsanjala. Od nezapamćenih vremena do Vaska da Game Evropa je sanjala Indiju kao rog izobilja, ona joj se pričinjavala kao ispunjenje svih njenih želja. Taj san je primorao Kolumba da uprkos zdravom razumu putuje na zapad da bi stigao na istok. On je tako otkrio Indiju u Americi, jer se Evropljanima svuda pričinjavala Indija. Iz tog sna se Evropa ni danas nije probudila, jer se tako i začelo doba otkrića koje ona slavi kao početak svog uspona. To mi je postalo jasno u Ernakulamu, mestu gde je prvi put pristao Vasko da Gama, da bi i on ponovo, po ko zna koji put, posle egipatskih faraona, rimskih cezara, Aleksandra Makedonskog i ko zna koga još otkrio Indiju. Stari rimski novčići nađeni u Indiji i izloženi u Letnjoj palati u ovom mestu, raskošnoj rezidenciji maharadža iz Kočija, svedoče da je Indija otkrivana bezbroj puta i da svako putovanje otvorenih očiju otkriva još jedan skriveni san. Naravno, Evropa ne bi bila to što jeste da nije odmah krenula da unovči svoj san, prodajući… >>>