Ko je citao moje prethodne tekstove,seca se avantura sa “gospodinom” iz naslova price-Yugom. Prosli smo zajedno pola bivse Jugoslavije-Dubrovnik,Crnu Goru,Bosnu,cak i Albaniju,a o Srbiji,uzoj i siroj i da ne govorim…I nikad se nije desilo nista “nepredvidjeno”.Medjutim,kao sto i naslov rece-i to se moralo desiti…jednom barem,da Yugo ipak “opravda” ono sto vecina populacije misli o njemu-da je nepouzdan,spor,sklon kvarovima,nesiguran-jednom recju-KRS! :)
No,bilo kao bilo…20.januar je velika slava u nas Srba-Sveti Jovan.Vec nekoliko godina unazad,odlazim u Brcko kod prijatelja,koji slave Svetog Jovana.Ranije,ti su se odlasci svodili na visesatno klackanje autobusima “Laser-Brcko”(o udobnosti i kvalitetu putovanja sa njima mogao bi se napisati poseban tekst),ali poslednjih dve,tri godine,putujem svojim autom,kakav kod da je! :)
Do Brckog se moze stici na nekoliko nacina.Prvo-autoputem do Sremske Mitrovice,pa preko Kuzmina,Sremske Race(gde,kao,prelazite nekakvu granicu:),pa dalje preko Bijeljine do Brckog.Drugi nacin je rezervisan za one koji zele da ustede na putarini,pa vas put vodi preko Obrenovca,Sapca,Pavlovica… >>>

“Idem i sad ko bez svijesti,
 s nadom da ću tebe sresti, jednog dana, jedne noći,
da ti srce mogu dat`…” 
Možda zbog godina koje su prošle ( negde kao punoletstvo) kada sam poslednji put letovala u Hrvatskoj, ili zbog zabrane ( najslađe je zabranjeno voće, kad nešto ne smeš a ti bi baš to!) ili zbog jednih plavih očiju iz doba pesme ” Krivo je more” i ” Sve će to, o , mila moja prekriti ruzmarin snjegovi il šaš”..uglavnom JEDVA SAM ČEKALA polazak na more, u Hrvatsku.

Moju Hrvatsku. Veselu i toplu. Nekako crvenu, mirisnu, stvarno morsku..što kaže moj drug italijan: ” znaš da je Jadransko more u Hrvatskoj najlepše, ne, ne preterujem, Bali, Maldivi, Floride …imaju ajkule, vetrove, cunamije il morske struje, vulkane kao Grci, ili lošu plažu kao mi ( italijani) !”
… >>>

Vec godinama unazad,letujem kod strica u Tivtu.Iako zanimljvih sadrzaja nikad nije falilo,iskren da budem,vec mi je pomalo postalo monotono.Proslog leta,2007,jedina novina je bila u tome sto sam u spicu sezone uspeo naci karte za auto-voz,i tako ukrcam svog ljubimca Yuga55,ne bi li se njime setkao po crnogorskom primorju…:)Vec negde pri kraju letovanja,vozeci pedolinu negde izmedju Budve i Becica,sinu mi..A zasto ne bi otisli jedno vece u Dubrovnik! :) Sa sve Yugom! :) Od same te pomisli,morao sam se onako vruc pod hitno bucnuti u hladnu vodu jadransku…ali me ideja nije napustala ni kad sam se te veceri izgoreo od sunca vracao ka Tivtu.A kako je,hvala Bogu,i moja tadasnja devojka koja je bila sa mnom,slicnog avanturistickog duha kao i ja,ispricah joj ideju…I slozila se…:) Stricu,koji je 15 godina ranije presao istu rutu ali na tenku,nisam smeo pominjati moj plan..a i postedeo sam se “radio-Mileve” i momentalnog javljanja mojima u Beograd..:))
Vec sledece veceri,oko 20h,krenusmo…Guzva na cuvenom,i… >>>

I odmah da odmahnem glavom, jer na tu odluku nije uticala informacija da će baš tih dana, dok se mi brčkamo u istim vodama, u hvarsku luku uplivati jahta tajkuna Romana Abramoviča, koga sam, uzgred, sasvim slučajno i uslikala dok je, kako mi se čini, bio usidren uz ostrvo na kojem je plaža za nudiste.
Presudno je bilo to što je hrvatski sajt adriatica.net u saradnji sa srpskim Jolly travelom, koji je inače i preuzeo, imao za nas interesantnu ponudu u hotelu Delfin.
Slika na sajtu je prikazala hotel u luci sa fantastičnim pogledom na more. Tako smo i rezervisale - sobu s pogledom – naravno, uz doplatu za istu.
Najduže jadransko ostrvo, koje se nekada zvalo Pharos, dok je bilo grčka kolonija, i koje je do 18. veka okupirala Venecija, ima najviše sunčanih sati godišnje i najzanimljivije je ostrvo srednje Dalmacije, što nas je ubedilo da je to prava stvar koja treba da obeleži ovu godinu.
E, onda smo se bacile i na «lakši» deo, na organizovanje kako da stignemo tamo…. >>>

Planinarenje mi je strast. Obožavam to od mlađih dana. Nisam član nikakvog planinarskog društva, nemam vrhunsku kondiciju, ali kad god si zacrtam neki predio ili vrh kojeg želim obići (osvojiti), neka me sila doslovce odvuče tamo:za koju sedmicu samo se nađem kako se uspinjem željenom stazom u znoju lica svoga i pritom beskonačno uživam cijelim svojim bićem. Lakše i znane puteve često sam obilazila sama, teže u društvu. Posebno sam zaljubljena u Velebit, bajkovitu ljepotu njegovih kraških oblika, divljinu, kozje staze i netaknutu prirodu.

U svom prvom postu opisujem jedan od svojih planinarskih izleta na južni Velebit, na koji sam išla sa svojim dečkom, 17.maja ove godine.
Krenuli smo na put 16.5. iz Zadra i odsjeli u Starigradu, na obali Jadrana. Za južni Velebit najprihvatljivije je odsjesti u Starigradu, ako se penje na prelijepe visoravni Veliko i Malo Rujno, ili posjećuje… >>>

Zašto bi bilo ko putovao iz Srbije čak u Pulu i to makar samo zarad dva, tri dana? Odgovor je jednostavan – Istra, počev od Rijeke, pa do Poreča, „najbliže“ je more za građane Srbije, čak i za one sa juga
„A Vi? Krenuli malo do Trsta“? Sredovečni pumpaš na malenoj Ininoj benzinskoj stanici, na putu između Labina i Pule, uporno je odbijao da neko, van sezone, može čak iz Srbije da na vikend pođe na Istru. Verovatno je, još dok je automobil ulazio na pumpu, „BG“ tablice povezao sa Beograđanima, farmerkama i vikend šopingom u Trstu…
„Ma ne, idemo do Pule“, ponovio sam mu drugi put, i odmah zatim, treći put, pitao da li ima WC na pumpi.
„Naravno da ima, pa ovo je gradila Jugoslavija“!
To što je pumpu „gradila Jugoslavija“ značilo je da je WC iza pumpe, da ne radi svetlo i da je zaključan. Pumpaš mi je informaciju dao, ali je ključ, poslednji adut, zadržao sve dok mi nije ispričao nekoliko anegdota iz svog vojničkog života. Služio je, pre dvadesetak godina, u kasarni u Topčideru… >>>

Na zapadnoj obali Istre smjestilo se jedno od najjačih turističkih središta – konkurencija mu je samo Poreč. Jedan od najskupljih gradova u Hrvatskoj, uz visoku stopu samoubojstava možda ne zvuči idelano kao mjesto na kojem želite provesti puno vremena, ali ima nešto u toj crvenoj zemlji koja vas privuče pa mu se poželite stalno vraćati…
Iz buke Zagreba, gužvi u tramvajima i donekle dobre ponude društvenog života, na par sam se dana preselila u mir, tišinu i prazninu ovog simpatičnog gradića. Zadnji puta sam ga vidjela krcatog Talijanima pa je izlazak iz busa na praznom autobusnom kolodvoru bio šok. Ali tako Rovinj izgleda van sezone. Ipak, okupan suncem je divan pa ako vam se ikad nađe na putu, nemojte ga zaobići.
Prvo što ne smijete zaobići u Rovinju je naravno Sveta Eufemija. Zvonik Sv. Eufemije, zaštitnice Rovinja nezaobilazan je u svakoj turističkoj turi, a ako imate priliku, poslušajte od nekoga i priču o tome kako je sarkofag mučenice Eufemije doplivao baš do tamo. Fora je i to što se prema Eufemiji… >>>

Put nas je vodio prema Varaždinu te ulasku na autocestu. Prvi zapreka se pojavila već nakon naplatnih kućica Sv. Helena di nas je čiča policajac zaustavio. Naravno ne bi on nas zaustavljao da general Korade nije lutao okolnim brdima, uglavnom, kad smo mu objasnili tko smo i gdje putujemo u ovo doba noći ljubazno se nasmijao i predao Mimiju dokumente.
Vožnja AC je trajala kraće nego smo mislili, ponajviše Davoru koji je svako malo zapilio onu noćnu ;) . Nakon čvora Bosiljevo, krenuli smo ka Splitu i od tok trenutka nas je pratila jedna od najgušćih magli koje sam imao prilike doživjeti u zadnje vrijeme. Kako je vožnja postajala sve napornija odlučili smo stati na odmorištu Modruš. Pojeli energentske čokoladice, prošetali udave te krenuli dalje. Izlaz nam je bio Sveti Rok, te sam odlučio malo ubit oko. Nisam ni do kraja zatvorio kapak kad će Mimi “Izlaz Otočac! Tu idemo?” Izbezumljeno sam pogledal kartu i onako nesigurno odgovorio “Da”. Cestarina je bila nešto niža od planirane, a i percepcija vremena u banani te smo sa nesigurnošću nastavili put prema tamnim i maglovitim Ličkim krajevima. No, nesigurnost je nestala već pri prvom… >>>

Iako mozda sam mogao da ovaj clanak napisem i ranije,odlucio sam sad…Neznam kako ovaj grad izlgeda,tjekom zime ali kad sam ga ja video tjekom moe vizite prosljeg ljeta,ovaj grad je zracio od blesak ljetnog zivota.Iako tjekom ljeta a i tjekom zime glavne turisticke destinacije u Hrvatskoj su Jadransko More ,Plitvicka Jezera,Zagreb i Sljeme mogli bi ste da odvoite i par dana pa ako ne i vise da posetite ovaj mali ali preljepi grad u severozapadnom delu Hrvatske.Varazdin ima dugu istoriju kako srediste kulturnog zivota u Hrvatsku.Za oni koi nisu dosada znali ili mozda culi nikada Varazdin je bio glavni grad Hrvatske sve dok nije izgorio u pozaru 1776 godine,nakon toga se administrativno srediste Hrvatske vraca u Zagrebu.Varazdin je grad koi je gradzen u baroknom stilu,tesne ulice preljepe male kucice,sve u svemu daju ednu sliku kompaktnosti,da ovaj grad izlgeda zaista preljepo.Moram da vam Izdvoim par stvari koi bi ste mogli vidjeti u ovom gradu.Dok smo hodali po te male ulice i gledali ljepe kucice niasli smo na nekoliko interesantne… >>>

U Split stižem trajaktom iz Ancone, sjajna scena: Sunce je tek izašlo a Split izgleda prelepo sa mora. U Italiji sam se rastao od voljene i prvi put u životu seo na trajakt pa je sve to doprinelo epskom osećaju koji u tom trenutku poredim sa onim koji su morali osećati svi oni emigranti u Novi Svet kada bi posle nekoliko dana putovanja neko uzviknuo „Amerika“. Dobro sad, nije da ja bežim iz nekakve bede u predele bezgraničnih mogućnosti već sam rađe tužan i vraćam se kući (a u Hrvatskoj se osećam k’o kod kuće ne zbog velikosrpskih hegemonskih pretenzija već jednostavno zbog samog osećaja) ali svaki početak novog poglavlja u životu nosi određenu emigrantsku notu (ne staje sve u kofer) i uzbuđenje zbog novog.
Tek bilo kako bilo, u Splitu me goste prijatelj, maltene brat, i njegova cura iz Zagreba. Pita brat jel sam jebo, pa onda pita jel sam tužan i konačno nazdravlja. Menjamo lokal kako bi još jednom nazdravili, zatim prelazim u lokal preko puta jer su stolice udobnije i naravno, nazdravljamo. U zlo doba… >>>