Planinarenje mi je strast. Obožavam to od mlađih dana. Nisam član nikakvog planinarskog društva, nemam vrhunsku kondiciju, ali kad god si zacrtam neki predio ili vrh kojeg želim obići (osvojiti), neka me sila doslovce odvuče tamo:za koju sedmicu samo se nađem kako se uspinjem željenom stazom u znoju lica svoga i pritom beskonačno uživam cijelim svojim bićem. Lakše i znane puteve često sam obilazila sama, teže u društvu. Posebno sam zaljubljena u Velebit, bajkovitu ljepotu njegovih kraških oblika, divljinu, kozje staze i netaknutu prirodu.

U svom prvom postu opisujem jedan od svojih planinarskih izleta na južni Velebit, na koji sam išla sa svojim dečkom, 17.maja ove godine.
Krenuli smo na put 16.5. iz Zadra i odsjeli u Starigradu, na obali Jadrana. Za južni Velebit najprihvatljivije je odsjesti u Starigradu, ako se penje na prelijepe visoravni Veliko i Malo Rujno, ili posjećuje… >>>

Zašto bi bilo ko putovao iz Srbije čak u Pulu i to makar samo zarad dva, tri dana? Odgovor je jednostavan – Istra, počev od Rijeke, pa do Poreča, „najbliže“ je more za građane Srbije, čak i za one sa juga
„A Vi? Krenuli malo do Trsta“? Sredovečni pumpaš na malenoj Ininoj benzinskoj stanici, na putu između Labina i Pule, uporno je odbijao da neko, van sezone, može čak iz Srbije da na vikend pođe na Istru. Verovatno je, još dok je automobil ulazio na pumpu, „BG“ tablice povezao sa Beograđanima, farmerkama i vikend šopingom u Trstu…
„Ma ne, idemo do Pule“, ponovio sam mu drugi put, i odmah zatim, treći put, pitao da li ima WC na pumpi.
„Naravno da ima, pa ovo je gradila Jugoslavija“!
To što je pumpu „gradila Jugoslavija“ značilo je da je WC iza pumpe, da ne radi svetlo i da je zaključan. Pumpaš mi je informaciju dao, ali je ključ, poslednji adut, zadržao sve dok mi nije ispričao nekoliko anegdota iz svog vojničkog života. Služio je, pre dvadesetak godina, u kasarni u Topčideru… >>>

Na zapadnoj obali Istre smjestilo se jedno od najjačih turističkih središta – konkurencija mu je samo Poreč. Jedan od najskupljih gradova u Hrvatskoj, uz visoku stopu samoubojstava možda ne zvuči idelano kao mjesto na kojem želite provesti puno vremena, ali ima nešto u toj crvenoj zemlji koja vas privuče pa mu se poželite stalno vraćati…
Iz buke Zagreba, gužvi u tramvajima i donekle dobre ponude društvenog života, na par sam se dana preselila u mir, tišinu i prazninu ovog simpatičnog gradića. Zadnji puta sam ga vidjela krcatog Talijanima pa je izlazak iz busa na praznom autobusnom kolodvoru bio šok. Ali tako Rovinj izgleda van sezone. Ipak, okupan suncem je divan pa ako vam se ikad nađe na putu, nemojte ga zaobići.
Prvo što ne smijete zaobići u Rovinju je naravno Sveta Eufemija. Zvonik Sv. Eufemije, zaštitnice Rovinja nezaobilazan je u svakoj turističkoj turi, a ako imate priliku, poslušajte od nekoga i priču o tome kako je sarkofag mučenice Eufemije doplivao baš do tamo. Fora je i to što se prema Eufemiji… >>>

Put nas je vodio prema Varaždinu te ulasku na autocestu. Prvi zapreka se pojavila već nakon naplatnih kućica Sv. Helena di nas je čiča policajac zaustavio. Naravno ne bi on nas zaustavljao da general Korade nije lutao okolnim brdima, uglavnom, kad smo mu objasnili tko smo i gdje putujemo u ovo doba noći ljubazno se nasmijao i predao Mimiju dokumente.
Vožnja AC je trajala kraće nego smo mislili, ponajviše Davoru koji je svako malo zapilio onu noćnu ;) . Nakon čvora Bosiljevo, krenuli smo ka Splitu i od tok trenutka nas je pratila jedna od najgušćih magli koje sam imao prilike doživjeti u zadnje vrijeme. Kako je vožnja postajala sve napornija odlučili smo stati na odmorištu Modruš. Pojeli energentske čokoladice, prošetali udave te krenuli dalje. Izlaz nam je bio Sveti Rok, te sam odlučio malo ubit oko. Nisam ni do kraja zatvorio kapak kad će Mimi “Izlaz Otočac! Tu idemo?” Izbezumljeno sam pogledal kartu i onako nesigurno odgovorio “Da”. Cestarina je bila nešto niža od planirane, a i percepcija vremena u banani te smo sa nesigurnošću nastavili put prema tamnim i maglovitim Ličkim krajevima. No, nesigurnost je nestala već pri prvom… >>>

Iako mozda sam mogao da ovaj clanak napisem i ranije,odlucio sam sad…Neznam kako ovaj grad izlgeda,tjekom zime ali kad sam ga ja video tjekom moe vizite prosljeg ljeta,ovaj grad je zracio od blesak ljetnog zivota.Iako tjekom ljeta a i tjekom zime glavne turisticke destinacije u Hrvatskoj su Jadransko More ,Plitvicka Jezera,Zagreb i Sljeme mogli bi ste da odvoite i par dana pa ako ne i vise da posetite ovaj mali ali preljepi grad u severozapadnom delu Hrvatske.Varazdin ima dugu istoriju kako srediste kulturnog zivota u Hrvatsku.Za oni koi nisu dosada znali ili mozda culi nikada Varazdin je bio glavni grad Hrvatske sve dok nije izgorio u pozaru 1776 godine,nakon toga se administrativno srediste Hrvatske vraca u Zagrebu.Varazdin je grad koi je gradzen u baroknom stilu,tesne ulice preljepe male kucice,sve u svemu daju ednu sliku kompaktnosti,da ovaj grad izlgeda zaista preljepo.Moram da vam Izdvoim par stvari koi bi ste mogli vidjeti u ovom gradu.Dok smo hodali po te male ulice i gledali ljepe kucice niasli smo na nekoliko interesantne… >>>

U Split stižem trajaktom iz Ancone, sjajna scena: Sunce je tek izašlo a Split izgleda prelepo sa mora. U Italiji sam se rastao od voljene i prvi put u životu seo na trajakt pa je sve to doprinelo epskom osećaju koji u tom trenutku poredim sa onim koji su morali osećati svi oni emigranti u Novi Svet kada bi posle nekoliko dana putovanja neko uzviknuo „Amerika“. Dobro sad, nije da ja bežim iz nekakve bede u predele bezgraničnih mogućnosti već sam rađe tužan i vraćam se kući (a u Hrvatskoj se osećam k’o kod kuće ne zbog velikosrpskih hegemonskih pretenzija već jednostavno zbog samog osećaja) ali svaki početak novog poglavlja u životu nosi određenu emigrantsku notu (ne staje sve u kofer) i uzbuđenje zbog novog.
Tek bilo kako bilo, u Splitu me goste prijatelj, maltene brat, i njegova cura iz Zagreba. Pita brat jel sam jebo, pa onda pita jel sam tužan i konačno nazdravlja. Menjamo lokal kako bi još jednom nazdravili, zatim prelazim u lokal preko puta jer su stolice udobnije i naravno, nazdravljamo. U zlo doba… >>>

Znate li kako izgleda kada 4 godine (bukvalno) ne odete nikuda na duže od 3 dana opuštanja? Pa čak ne ostanete ni kod kuće i ne radite nište! Izgleda tako da vam je potreban pravi odmor (whatever that means) a za mene će uvek pravi odmor predstavljati odlazak na ostrvo Šipan, najveće u elafitskom arhipelagu kraju Dubrovnika. Ovogodišnji odlazak na Šipan mi je bio “jubilarni” 17. u prethodni 30ak godina. Razumljivo, nakon 15 odlazaka pre raspada Juge, usledila je poduža pauza prekinuta 2003. godine prekratkim odlaskom tamo, a definitivno ostavljena iza ovog jula.
Putovanje do Dubrovnika (pre kojeg se stiže do Šipana) nije jednostavno ovih dana. Postoji direktna autobuska linija, ali se preseda u Mostaru ili nekom od okolnih mesta. Bus kreće svaki dan oko 23h i, ako imate sreće, u Dubrovnik stiže oko podneva narednog dana. U nešto lošijem slučaju, stiže se oko 15h, a jedini način da se putuje znatno duže predstavljale bi ogromne gužve na granici kod Metkovića. Najinteresantniji momenti putovanja se događaju… >>>

 
Uvek postoje neki razlozi da se napise jedan putopis, da se istaknu bitna zapazanja o samom putovanju, boravak u nekom mestu i povratak.Ponekad i taj putopis ima neku licnu notu samog putopsisca, njegovu pristrasnost ili kriticnost, mozda i sam put i mesta i ne moraju biti takvi i samo su stvar dozivljaja onog koji u njima se nadje i za kraci ili duzi period boravi.
Sa stanice u Beogradu na put krecem sa svojim sinom i kartu kupujemo za autobus
koji krece u 9 i 20 minuta sat vremena pre samog putovanja. Autobus koji je video i bolje dane, naizgled pristojan otkriva i svoje nedostake u toku samog putovanja.
Nestrpljivi da se sto pre ukrcamo, ali i spremni da se vozimo citavu noc i posle 12 do 14 casova da stignemo do mora i ugledamo ga silazeci od grada Cetinja put Budve.
Posto su se polasci ka moru i Crnoj Gori proredili i putnika nema kao sto je bilo ranijih godina. Da bi bili sigurni da smo se opremili za putovanje, posecujemo okolne kioske
i kupujemo iz frizidera umesto hladnih tople litarske sokove i vodu. Kao da Beograd i
nije turisticki grad… >>>

Eh, toliki sam put prevalila (makar meni 2000 kilometara u povratku + prethodna hiljadarka u polasku, pa još ako brojim i let Italija-Francuska i dodatnih 150 km do Luksemburga što se desilo između), a pečata u pasošu mislim da nemam više od dva. To vam je putovanje po zemljama Evropske unije :-)

SLIKA: Mapa puta: Luksemburg-Njemačka-Austrija-Slovenija-Hrvatska-Crna Gora (prati zelenu liniju)
A niko, ama baš niko se kad jednom uđe čovjek u EU, ne zanima više za vas dokle god ste u okvirima njenih granica.
Iz Crne Gore na 1000 km dugačkom putu prema Italiji, jedino me kontrolisahu na prelazima Crna Gora-Bosna i Hercegovina-Hrvatska-Slovenija i u povratku, na relaciji Shieren (Luksemburg)-Budva (tu padoh komirana, prije Podgorice) kontrola na istim mjestima, samo obrnutim redoslijedom.
JUTRO JE PAMETNIJE OD NOĆI
Vratila se Danuškica! Stigla sam 26. jula, u ranim jutarnjim časovima… negdje oko 3.30. Budva je spavala. Spavalo je kompletno naše Primorje, makar dio njega koji se vidi sa puta :-)
Samo… >>>

Kažu, malo je potrebno da čovek bude srećan.
Meni se čini, ipak malko više, bar da imaš vizu , kao ja, pa si već srećniji, da ne kažem slobodniji!
Dakle osim vize, potreban je automobil, nešto novca/ili kartica!/ i pravac auto-put Beograd-Zagreb-Ljubljana-Minhen-Ninberg. Sve to , za oko 10- ak sati, sa stajanjem.Klopa usput, u Sloveniji kranjske kobaje ili budite strpljivi za ono što vas čeka u Nemačkim pekarama, pivnicama ili poslastičarnicama.

Usput, na putovanju, zadiviće vas čistoča, organizovanost, ljubaznost naših prvih suseda, pa drugih/iskreno nam se raduju, ali bez zezanja/, zatim tvrdoglavost Austrijanaca, i neizbezna nalepnica od 10 eura za auto-put, boravili u Austriji 1 sat, 1 dan ili 1 nedelju!Nemam ništa protiv njih, samo malo ga preteraše. Neljubazni, nekako bleda senka nemacima i tako mali…ne znam.Onda , kada prestane plaćanje auto-puta, kada prestane nedoumica, ko je najmoćnija nacija u Evropi, znate da ste ušli u Nemačku!
Pazite, ja sam od onih koja obožava Italiju, bez pogovora.
Mediteranci su… >>>