Ne dozvolite da Vas guzva odvrati od istrazivanja grada Mikonosa, arhetipske razglednice Kiklada. Njegove zgrade, poput secerne kocke, smestene su oko grupe naselja primorskih ribara, sa svakom nisom i pukotinom opranom i istaknutom. Puno ljudi se upucuje na plaze tokom dana, tako da su rano jutro ili kasno popodne najbolje vreme za istrazivanje lavirinta uzanih ulica. Taj dizajn lavirinta bio je namenjen za zbunjivanje pirata koji su uznemiravali Mikonos u 18. i ranom 19. veku, i jos uvek ima zeljeni efekat.
Nisu Vam potrebne mape ili pomoc da istrazite uvojite ulice i ulicice grada - pola zabave je da se izgubite. Postoje neka mesta koja vredi naci. Dolazeci sa feribotskog keja, proci cete pored Arheoloskog muzeja na putu do grada, koji izlaze dobru grncariju iz Delosa; grad se takodje odlikuje i Pomorskim muzejom, koji izlaze razne nauticke artefakte, ukljucujuci i svetionik, ponovo podignut u vrtu pozadi. Izmedju dve banke nalazi se biblioteka, sa helenskim novcicima i pozno-srednjevekovnim pecatima, ili, u podnozju deloske… >>>

Postoji jos samo nekoliko prestonica, koje se svide u prvom trenutku, osim Lisabona. To je zivahno, na neki nacin jos uvek provincijsko mesto, ukorenjeno koliko u dvadesetim godinama, toliko i u onim posle 2000.-ite. Drveni tramvaji zveckaju uz neverovatne nagibe, pored mozaicnih plocnika. Tu su kafici art-nove i srednjevekovna cetvrt Alfama, koja se nalazi u podnozju gradske tvrdjave Sao Jorge…

Lisabon je ostao lezerno mesto, tempa humanih razmera, a u isto vreme se odlikuje zivim, kosmopolitskim identitetom. Grad je mnogo ulozio tokom devedesetih godina, kada je neupotrebljavano pristaniste meliorisano, a komunikacijske veze poboljsane, a dodatna poboljsanja su napravljena kako se Lisabon blizi 2004.-oj godini i Evropskom fudbalskom prvenstvu.
Grad sadrzi ogromnu kolicinu istorijskih zanimljivosti. Veliki zemljotres 1755. godine, pracen plimskim talasom i pozarom, unistio je puno najvecih zgrada, ali energicna rekonstrukcija dovela je do pojave mnogo novih impresivnih palata i crkava, kao i mreze gradskih ulica, koje su… >>>

Nisam mislila ovo da kucam, mrzelo me, iskreno
ali sad kad sam posteno raskrvarila ruke na cadjavu siljatu lim\kozuru ovdasnjih mrsavih pecenih kestenova, osecam da moram… da moram makar da pomenem KAKO BRE to TREBA! da izgleda, kako to izgleda na sokacima Istambula
U oktobru

razjapljeni debeli kestenovi, istureni iz ljuske svaki kao da skoljka nudi svoj biser, mirisu tako da skoro mozes da pipnes, u kruznim limenim sudovima, izbusenim na dnu,da ih lepse ogreju komadici uglja, slozeni kao da tamnoputi prodavac na meru( a zaista meri sa apotekarskom preciznoscu) trguje suvim zlatom a ne pitomim kestenjem

Tramvaj posred njihove kao Knez Mihalove,mili sporo kao da je jedan od uzurbanih prolaznika,dok se krece prati zakonitosti pesaka, zastajkuje, probija se kroz guzvu kaldrmisane ulice
Turski nacionalni ponos dosta napadan za nekog sa ovih prostora jer sve je zatrpano turskim zastavama, ne mozes da okines fotku a… >>>

„Znaš koliko ja imam godina? Četiri“, upitao je i odgovorio Aleksa vlasnici apartmana Nikolas u Paliću gde smo odseli.
Pošto sam automatski slagao pri razgovoru o smeštaju i na pitanje „koliko dete ima godina“ odgovorio da ima tri i po, (pretpostavljajući da što je manje dete sledi veći popust) pretrnuo sam. „Imaćeš četiri za koji mesec, dobro, ulazi u sobu“, procedio sam polako crveneći.
Delovalo je da smo se izvukli.
Ali mali Vuk Branković se otima i u skoku gazdarici unosi tri prsta u lice dreknuvši: „A ako me neko ovde pita, onda imam tri…“
Sad već crven kao bulka, plaćamo ženi smeštaj i ulazimo u sobu. Kroz glavu mi prolazi scena kako sam ja bio odgovoran lažov, kad me tetka vucarala za sobom po vojnim odmaralištima, uvek sam je zvao mama, i bio bar godinu dana mlađi. Iznerviran optužio sam ženu da je ona kriva što sam ja slagao za godine. A ionako smo imali jeftin smeštaj, 1.000 dinara noćenje po osobi. Deca do dve godine ne plaćaju smeštaj, a za starije dete (do 12 godina) se… >>>

- Alzir -
Zemlja na severu africkog kontineta. Ovo i nije tipicna zemlja Afrike, vise lici na middle east, ali lepo je doziveti jos neko iskustvo. U Alziru sam proveo oko godinu dana i moram priznati da za razliku od Kenije i Tanzanije ovo je bilo, manje vise, ruzno iskustvo.

U Alziru nema turista pa mogu pricati samo zivotu ljudi koji ovde rade. Opsti utisak o zivotu u Alziru je takav
da bih zaista savetovao svakome da ako ima bolju ponudu, ode negde drugde.
S’ druge strane moze se izdrzati, mozda cak doziveti i neki lepi trenutak i svako treba da nadje odgovor na pitanje - da li vredi?

Prvi utisak kada dodjete u ovu zemlju je prljavstina, prenaseljenost i los zivotni standard. U roku od nekoliko decenija
Alzirci su utrostrucili stanovnistvo. Cim izadjete sa aerodroma, videcete gomilu ljudi i prvi kontakt je sve samo ne prijatan. Moram da naglasim da vodite racuna da vas prilikom dolaska… >>>

Gledajući tipične slike iz Goe, čovek iz naših krajeva i naših životnih uslova ne može a da ne pomisli da je jedini način da se takvom raju približi instalacija skrin-sejvera napuštene plaže sa jednom palmom po sredini u sred tirkiznog okeana. Ipak, Goa je raj koji je prilično dostižan, čak i za mnoge od nas, i to u ovom životu.
Goa je nekadašnja portugalska kolonija, danas deo Indije, na zapadnoj obali indijskog potkontinenta koju zapljuskuje Indijski okean. Bila je pod portugalskom kontrolom preko četiri veka, od kada je Vasko de Gama otkrio Indiju, pa sve do 1961, čak četrnaest godina pošto su Englezi otišli iz ostatka zemlje i pošto je Indija proglašena nezavisnom državom. Čak i tada Portugalci su Gou napustili nevoljno, takoreći isterani su silom. Tako dug portugalski uticaj je učinio da je Goa i danas jedinstvena u Indiji, ne samo po tome što je većina stanovništva hrišćanske (katoličke) veroispovesti, već i po svojevrsnom liberalnom duhu i spontanoj naklonjenosti lokalnog stanovništva posetiocima iz drugih delova sveta, bez uzurpacije i ponekad naporne fascinacije koju će turista često osetiti u drugim delovima zemlje. Uticaj kolonizatora… >>>

Važi mišljenje da se u Americi jede samo junk food. No, to je apsolutno netačno. U Americi se jede fantastično. Bilo da jedete u jeftinim ili skupim restoranima, konkurencija je toliko velika da promašaja gotovo da nema.

U ne tako dugoj američkoj istoriji, Čikago zauzima vrlo značajno mesto. Najveću popularnost i uticaj imao je početkom prošlog veka. Čikago je bio radnički grad i stoga doživeo neverovatan razvoj u vreme industrijske revolucije.
Događaj koji je promenio istoriju ovog grada bio je veliki požar 1871. Požar je trajao 36 sati, odneo više od 300 života i trećinu populacije (100.000 ljudi) ostavio bez doma. Dimenzije požara bile su takve jer je veći deo Čikaga bio sagrađen od drveta. Ipak, stanovnici Čikaga su ovaj događaj pretvorili u korist. Velika tragedija im je pružila priliku da postave novi urbanistički plan koji ne robuje staroj matrici i infrastrukturi, već je postavljen u odnosu na potrebe grada u budućnosti. Takođe, to je bio povod da se… >>>