Dok sam s istočnih obala Kasandrije - «prvog prsta» Halkidikija nebrojeno puta posmatrala Sitoniju, «drugi prst», i Sunce koje se u vreme naših boravaka tamo zorom pomaljalo baš nad trouglim vrhom «trećeg prsta», Atosa, koji viri iza njenih leđa, budila se u meni radoznalost i rasla želja da odem preko i popnem se na onu planinu… Puna očekivanja krenula sam polovinom septembra sa malim sinom, drugaricom i grupom turista u Neos Marmaras, turistički gradić smešten otprilike na polovini zapadne obale poluostrva, u kome inače ima toliko posetilaca odavde da se na ulicama srpski jezik ubedljivo najviše čuje.
Sve je počelo da ne može bolje: autobus je bio više nego upola prazan, te je svaki od putnika imao na raspolaganju po dva sedišta, čak i više, da je samo mogao da se dovoljno ispruži - odlično smo se naspavali te smo pristigli skoro odmorni. Pre ulaska u sobe odveli su nas u jedan «beach bar» da popijemo osvežavajuće piće na račun agencije - domaćina koja se zove Santala tours. Njen predstavnik… >>>

Već je mnogo godina provodimo produžene Vaskršnje i prvomajske praznike na obali Egejskog mora. Nekoliko puta to je bilo u Pefkohoriju, nekada mirnom seocetu koje u poslednje vreme doživljava turistički “bum”. U “naše” vreme, međutim, nema mnogo gostiju: gužve su još daleko, a domaćini se tek pripremaju za veliki udar (ovo mesto zimi broji 800, a leti 60 000 stanovnika!). Prva polovina maja je prijatna jer je vreme sunčano ali ne vrelo, noći još uvek sveže (spavamo sa po dva ćebeta), voda prohladna, ali ne ledena tako da se i deca mogu kupati (istina, ne duže od petnaestak minuta), a na plažama ima toliko mesta da se oni koji traže mir uvek mogu smestiti stotinak metara dalje od prvih suseda. Voda je čista, a vazduh neobično prijatan: nosi mirise mora i borova, procvetalih limunova, kamilice i bezbrojnih cvetova. Boje su pravi praznik za oči: obod belog peska išaran je crvenom (bulke), žutom (divlji neven), ljubičastom (crni slez), belom (bela rada) bojom, a sve kuće, uglavnom bele, ukrašene su… >>>