Znate li kako izgleda kada 4 godine (bukvalno) ne odete nikuda na duže od 3 dana opuštanja? Pa čak ne ostanete ni kod kuće i ne radite nište! Izgleda tako da vam je potreban pravi odmor (whatever that means) a za mene će uvek pravi odmor predstavljati odlazak na ostrvo Šipan, najveće u elafitskom arhipelagu kraju Dubrovnika. Ovogodišnji odlazak na Šipan mi je bio “jubilarni” 17. u prethodni 30ak godina. Razumljivo, nakon 15 odlazaka pre raspada Juge, usledila je poduža pauza prekinuta 2003. godine prekratkim odlaskom tamo, a definitivno ostavljena iza ovog jula.
Putovanje do Dubrovnika (pre kojeg se stiže do Šipana) nije jednostavno ovih dana. Postoji direktna autobuska linija, ali se preseda u Mostaru ili nekom od okolnih mesta. Bus kreće svaki dan oko 23h i, ako imate sreće, u Dubrovnik stiže oko podneva narednog dana. U nešto lošijem slučaju, stiže se oko 15h, a jedini način da se putuje znatno duže predstavljale bi ogromne gužve na granici kod Metkovića. Najinteresantniji momenti putovanja se događaju… >>>

unwashed and somewhat slightly dazed..
..tako smo se osecale Jovana i ja, kad smo se iskrcale u Dubrovniku.
rewind <<< Napustamo Vis, plovimo do Splita, pa na voz kuci. To je plan. Plovidba je beshumna,
Vis odlazi u fade out, taman da se sve impresije i emocije polako poslazu i popakuju.. Pocinjem da buljim u narandzaste camce za spasavanje (u filmu bi ovde pocela Gold In The Air Of Summer od King Of Convenience*, ali umesto toga slusam dva pregorela Beogradjana kako cvile: S ponistre se vidi Soltaaa, piva klapa ispo’ voltaaa, u daljini svitle koceee, piva klapa soto vooocee…). Ne bih kuci,
Beograd je pust i vreo, kad bismo mogli malo da isprolongiramo povratak… I naravno, kao sto to obicno biva sa najboljim planovima – pojave se neocekivano, i na palubi broda. J Uz brzopotezno vjecanje tipa: pa, hocemo? – ma, hocemo!, odluka pada – idemo u
Dubrovnik! Tad upoznajemo Fetu, on ide kuci u
Split, bia na Komizi cilo lito..
>>> 8 pm. Parasuter duo, dakle, definitvno ostaje u… >>>