“Idem i sad ko bez svijesti,
 s nadom da ću tebe sresti, jednog dana, jedne noći,
da ti srce mogu dat`…” 
Možda zbog godina koje su prošle ( negde kao punoletstvo) kada sam poslednji put letovala u Hrvatskoj, ili zbog zabrane ( najslađe je zabranjeno voće, kad nešto ne smeš a ti bi baš to!) ili zbog jednih plavih očiju iz doba pesme ” Krivo je more” i ” Sve će to, o , mila moja prekriti ruzmarin snjegovi il šaš”..uglavnom JEDVA SAM ČEKALA polazak na more, u Hrvatsku.

Moju Hrvatsku. Veselu i toplu. Nekako crvenu, mirisnu, stvarno morsku..što kaže moj drug italijan: ” znaš da je Jadransko more u Hrvatskoj najlepše, ne, ne preterujem, Bali, Maldivi, Floride …imaju ajkule, vetrove, cunamije il morske struje, vulkane kao Grci, ili lošu plažu kao mi ( italijani) !”
… >>>

Vec godinama unazad,letujem kod strica u Tivtu.Iako zanimljvih sadrzaja nikad nije falilo,iskren da budem,vec mi je pomalo postalo monotono.Proslog leta,2007,jedina novina je bila u tome sto sam u spicu sezone uspeo naci karte za auto-voz,i tako ukrcam svog ljubimca Yuga55,ne bi li se njime setkao po crnogorskom primorju…:)Vec negde pri kraju letovanja,vozeci pedolinu negde izmedju Budve i Becica,sinu mi..A zasto ne bi otisli jedno vece u Dubrovnik! :) Sa sve Yugom! :) Od same te pomisli,morao sam se onako vruc pod hitno bucnuti u hladnu vodu jadransku…ali me ideja nije napustala ni kad sam se te veceri izgoreo od sunca vracao ka Tivtu.A kako je,hvala Bogu,i moja tadasnja devojka koja je bila sa mnom,slicnog avanturistickog duha kao i ja,ispricah joj ideju…I slozila se…:) Stricu,koji je 15 godina ranije presao istu rutu ali na tenku,nisam smeo pominjati moj plan..a i postedeo sam se “radio-Mileve” i momentalnog javljanja mojima u Beograd..:))
Vec sledece veceri,oko 20h,krenusmo…Guzva na cuvenom,i… >>>

Znate li kako izgleda kada 4 godine (bukvalno) ne odete nikuda na duže od 3 dana opuštanja? Pa čak ne ostanete ni kod kuće i ne radite nište! Izgleda tako da vam je potreban pravi odmor (whatever that means) a za mene će uvek pravi odmor predstavljati odlazak na ostrvo Šipan, najveće u elafitskom arhipelagu kraju Dubrovnika. Ovogodišnji odlazak na Šipan mi je bio “jubilarni” 17. u prethodni 30ak godina. Razumljivo, nakon 15 odlazaka pre raspada Juge, usledila je poduža pauza prekinuta 2003. godine prekratkim odlaskom tamo, a definitivno ostavljena iza ovog jula.
Putovanje do Dubrovnika (pre kojeg se stiže do Šipana) nije jednostavno ovih dana. Postoji direktna autobuska linija, ali se preseda u Mostaru ili nekom od okolnih mesta. Bus kreće svaki dan oko 23h i, ako imate sreće, u Dubrovnik stiže oko podneva narednog dana. U nešto lošijem slučaju, stiže se oko 15h, a jedini način da se putuje znatno duže predstavljale bi ogromne gužve na granici kod Metkovića. Najinteresantniji momenti putovanja se događaju… >>>

unwashed and somewhat slightly dazed..
..tako smo se osecale Jovana i ja, kad smo se iskrcale u Dubrovniku.
rewind <<< Napustamo Vis, plovimo do Splita, pa na voz kuci. To je plan. Plovidba je beshumna,
Vis odlazi u fade out, taman da se sve impresije i emocije polako poslazu i popakuju.. Pocinjem da buljim u narandzaste camce za spasavanje (u filmu bi ovde pocela Gold In The Air Of Summer od King Of Convenience*, ali umesto toga slusam dva pregorela Beogradjana kako cvile: S ponistre se vidi Soltaaa, piva klapa ispo’ voltaaa, u daljini svitle koceee, piva klapa soto vooocee…). Ne bih kuci,
Beograd je pust i vreo, kad bismo mogli malo da isprolongiramo povratak… I naravno, kao sto to obicno biva sa najboljim planovima – pojave se neocekivano, i na palubi broda. J Uz brzopotezno vjecanje tipa: pa, hocemo? – ma, hocemo!, odluka pada – idemo u
Dubrovnik! Tad upoznajemo Fetu, on ide kuci u
Split, bia na Komizi cilo lito..
>>> 8 pm. Parasuter duo, dakle, definitvno ostaje u… >>>