Posle gledanja dokumentarca o samoubistvima pokrenula se priča o tome šta reći nepoznatom čoveku koji se sprema da se ubije. Posle kraćeg razmišljanja pada mi na pamet samo: Da li si ikada probao „jugo de piña con leche“? Zaista mislim da onaj ko nikada nije popio ovaj hladni napitak od ananasa sa malo mleka ne može da sudi o životu na zemlji u potpunosti pa stoga ni da se ubije. Ta misao me posle duže vremena vraće na desetodnevno proputovanje Dominikasnkom Republikom. Priča mi cimer kako mu je pre neki dan stručnjak za riblju čorbu satima pričao o istoj a onda na pitanje šta je potrebno da bi čorba bila ukusna rekao „da si gladan i u dobrom društvu“. To je to, dao bi se ananas iscediti i u Beču ali nikad ne bi imao ukus kao onaj popijen na karibskom ostrvu međ ljudima sa osmehom na licu, ritmom u kukovima i pre svega drugačijim odnosom prema životu.
Već prvo veče u Santo… >>>