Malo sam bila uspaničena što idemo u Tursku , zamišljajući užasne brkate likove sa isukanim sabljama, koji me otimaju, uvijaju u crnu odoru , zatvaraju u neki harem i bacaju ključ. Odmah da vam kažem, od toga nema ništa! Avanturistički raspoloženi krenusmo preko silnih granica…Bugarska…qq! Na carini su nas držali ravno 4 sata(jer su u vreme kad smo stigli prvo gledali važnu utakmicu, a posle toga rešili da nam rasture autobus kao lego-kockice), da ne pominjem da je wc bio zaključan, i da su jednu devojku sprovodili pod oružanom pratnjom da otvori neseser za šminku koji je bio zaštićen šifrom, jer, pobogu, tu može da se skriva neki eksploziv ili nedajbože droga. Poučeni takvim iskustvom, na turskoj granici smo ćutali kao pokisli mačići, izbegavajući poglede uniformisanih lica.U bus ulazi nasmejani carinik i pita:»Imate li svi uredna dokumenta?»
Hor putnika:»Imamo»
Carinik:»Pa šta će vam…..valjda ste ovde došli da se zabavljate!
Hor:tajac
Carinik:osmeh od uva do uva… >>>