Imam sreće što moja ćerka deli moj entuzijazam kada su u pitanju posete muzejima, galerijama i istorijskim spomenicima.  Normalno, zato smo i odlučile da posetimo Gradski muzej Korčula. Moj suprug više voli istorijske spomenike, i nije baš oduševljen muzejima, tako da je odlučio da preskoči ovaj obilazak.

Gospoša koja radi u muzeju je bila toliko prijatno iznenađena kada je da nije htela da nam naplati ulaznicu za nju. “Kustos trenutno nije tu, ali će se brzo vartiti”, rekla je. Zašto li mi to zvuči toliko poznato? Počela sam da verujem da su kustosi uvek “na nekom drugom mestu”, umesto tamo gde bi trebalo da budu, ili da izbegavaju MENE. :o) Bilo kako bilo, sve pločice sa natpisima su uglavnom sasvim dovoljne (mada nisam sigurna da li su tako opširne i na drugim jezicima, jer nisam obratila pažnju).

Praistorijska postavka se nalazi u prizemlju, u prikladnom kamenom enterijeru, koji stvara utisak pećine u kojoj su stanovali ljudi. Praistorijskih artefakata nema mnogo, ali su lepo izloženi i uglavnom dobro očuvani. Drugi deo prizemlja je posvećen arheološkim iskopinama iz doba Helenizma. Stari Grci su kolonizovali ostrvo oko 3…. >>>

“Idem i sad ko bez svijesti,
 s nadom da ću tebe sresti, jednog dana, jedne noći,
da ti srce mogu dat`…” 
Možda zbog godina koje su prošle ( negde kao punoletstvo) kada sam poslednji put letovala u Hrvatskoj, ili zbog zabrane ( najslađe je zabranjeno voće, kad nešto ne smeš a ti bi baš to!) ili zbog jednih plavih očiju iz doba pesme ” Krivo je more” i ” Sve će to, o , mila moja prekriti ruzmarin snjegovi il šaš”..uglavnom JEDVA SAM ČEKALA polazak na more, u Hrvatsku.

Moju Hrvatsku. Veselu i toplu. Nekako crvenu, mirisnu, stvarno morsku..što kaže moj drug italijan: ” znaš da je Jadransko more u Hrvatskoj najlepše, ne, ne preterujem, Bali, Maldivi, Floride …imaju ajkule, vetrove, cunamije il morske struje, vulkane kao Grci, ili lošu plažu kao mi ( italijani) !”
… >>>

Znate li kako izgleda kada 4 godine (bukvalno) ne odete nikuda na duže od 3 dana opuštanja? Pa čak ne ostanete ni kod kuće i ne radite nište! Izgleda tako da vam je potreban pravi odmor (whatever that means) a za mene će uvek pravi odmor predstavljati odlazak na ostrvo Šipan, najveće u elafitskom arhipelagu kraju Dubrovnika. Ovogodišnji odlazak na Šipan mi je bio “jubilarni” 17. u prethodni 30ak godina. Razumljivo, nakon 15 odlazaka pre raspada Juge, usledila je poduža pauza prekinuta 2003. godine prekratkim odlaskom tamo, a definitivno ostavljena iza ovog jula.
Putovanje do Dubrovnika (pre kojeg se stiže do Šipana) nije jednostavno ovih dana. Postoji direktna autobuska linija, ali se preseda u Mostaru ili nekom od okolnih mesta. Bus kreće svaki dan oko 23h i, ako imate sreće, u Dubrovnik stiže oko podneva narednog dana. U nešto lošijem slučaju, stiže se oko 15h, a jedini način da se putuje znatno duže predstavljale bi ogromne gužve na granici kod Metkovića. Najinteresantniji momenti putovanja se događaju… >>>

leto 2003.
Završio se nastup Moloko-a na Exitu (aahh!), palim nazad u BG, dremnem par sati i u 14h sedam na bas. Menjam 3 autobusa i 4 voza, i nakon 23 agonizirajuca sata, stizem u Juan Les Pins na Azurnoj obali.
Idemo sad fast forward do zanimljivog dela

>>> vau, voda je zaista tirkizna.. i neslana?? >>> otisci Zan Pol Belmonda! >>> sto je dobro vino! >>> danas nam je divan dan… >>> au sto je dobro vino… >>> hocu na divni karusel! >>> stvrn j dbr vn….. >>> krecemo se brzinom lobstera >>> kasnimo!! >>> nista, aj na sledeci voz. >>> Forli, Italija >>> hocemo do Stevana? >>> kola >>> Izola, Slovenija >>> sto je dobra medica.. >>> e, zvala Jovana, idem ja u Rijeku >>> autobus >>> Jinx : zar je stvarno dosao taaaaj daaan…. >>> Opatija >>> Rijeka.
 
PLAY.
 
Ja ocigledno kasnim jer su Jovana i taj lik nevidjeno nervozni i ne daju mi ni da se posteno… >>>