Kao da je Bog povukao crtu na zemljinoj kugli, izmedju gornje i donje polulopte i odlučio: Oni koji teže za materijalnim vrednostima, živeće na severu, biće im hladno i neće imati prirodne lepote.
Oni koji budu živeli na jugu, imaće prirodne lepote i vrednosti, biće veseli, razdragani ali siromašni.
I zaista kada malo razmislim, i Južna Amerika, i Afrika, i Indija, tako lepe i tople, tako siromašne.
Bog sigurno “nije pogrešio” kada je Egiptu dao večno sunce i najlepše more na svetu.

Iako fotografije svakako prate ovaj opis/ jer su zaista neizbežne/ pokušaću da vam opisno dočaram lepotu mora.Prozirno od najsvetlije plave, zatim tirkiz/ takodje u nijansama od boje tirkiza kamena do boje rustičnih vrata na ostrvima Grčke/, do neke “rojal-dinastijsko” plave, kao nebo leti u suton..kao pomalo ljubičasto do svetlo teget, ka purpurnoj , te sve tamnije i… >>>

- Bela pustinja Egipta -
Uplasen belinom papira, razmisljam kako da na isti prenesem impresije sa najnovijeg puta. Neverovatno, nedozivljeno, savrseno… reci upotrebljene mnogo puta u dosadasnjim putopisima. Sta sada reci da ne ponavljam? A ipak ovo je bilo bas tako, savrseno i nedozivljeno. Cini mi se da bi i jednom Andricu ponestale reci, a kamoli meni ”malom putopiscu”. Plasim se da nisam u stanju docarati ovako nesto, da preteram ne mogu sigurno.
U tekstu o Wady el Rayanu vec je ispricana prica o pustinji. Ova oblast je prelepa i zasticena zona i kao takva, za moj ukus, suvise ispresecena putevima. Iako sam odlucio da zavrsim obilazak Egipta i polako se spakujem za povratak u moj Beli grad i dalje je tinjala zelja za necim jacim, divljijim i surovijim. Kao i obicno, sticajem okolnosti, a one uvek nadju onog ko ih trazi, dolazim do informacije da je moguc put u Belu pustinju, za jedan vikend, sto sam jedino mogao sebi priustiti. Uprkos odluci, ovako nesto moja avanturisticka priroda nikako nije mogla da propustiti.
… >>>