Kada čitate putopis očekujete dugačke opise fenomenalnih građevina, egzotičnih trbušnih plesačica ili azurno plave obale. Ovde to nećete dobiti. Ono što ćete videti na narednim stranama su doživljaji na putu po (nepravedno zanemarenoj) našoj državi, čije budžake malo ko od nas poznaje.
Tog leta plan je bio da idemo na kamp ekstremnih sportova, pa na Adu Bojanu ako sve bude išlo po planu, što naravno nikad nije slučaj. Nas troje smo išli kolima, a ostatak društva vozom. U ovom tekstu ćemo ih zvati inicijalom – D je vozio, A je bila na mestu suvozača a ja sam kao svako dobro dete bila iza njih (ne u prikolici, već na zadnjem sedištu). Društvo u vozu je sabilo 3 rakije i 7 raketa piva tako da su nas ceo put izveštavali kako im je dobro i šta pevaju. Nama je od početka ovaj put mirisao na ludačku avanturu, a utvrdilo se da je istinita ona stara da se po jutru dan poznaje. Za početak, D je kao neka ženica loše organizovao vreme za šoping i poprilično kasnio. Krenuli smo iz Bg-a u 20 h, dok nas je ostatak društva… >>>

Ovaj prilog ću početi iznoseći tri pretpostavke…
1. Pretpostavljam da svi znaju šta je Durmitor,
2. Pretpostavljam da svi znaju da se nalazi u Crnoj Gori,
3. Pretpostavljam da svi znaju gde se Crna Gora nalazi!
Ono što možda ne znaju svi je da do Durmitora onaj ko tamo ide kolima treba da izbegne brojne drumske kamikaze. Naši vozači su opšte poznati kao pažljivi ljudi koji poštuju saobraćajne znake i druge učesnike u saobraćaju pa je zaista čudno da na putu ima toliko onih koji se u tu idiličnu sliku uopšte ne uklapaju:-)
Ipak, onaj ko živ i zdrav stigne do Durmitora biće nagrađen za svoju hrabrost. Smeštaj će putnici namernici naći ili za poprilično para u zapuštenim hotelima iz vremena bivše SFRJ ili za znatno manju sumu u privatnim kućama. Onaj ko ode u privatni smeštaj treba da se spremi za nametnut i, neki put, prilično naporan proces socijalizacije. Reč je o tome da će se u kući vašeg domaćina odjednom pojaviti masa bliže i dalje rodbine radoznalo pokušavajući da od gostiju sazna sve što može, a to obično znači sve:-)
U svakom slučaju, to je niska cena za uživanje koje će vam pružiti Durmitor sa okolinom ako krenete da je… >>>

- Durmitor -
Pre nekoliko godina mala grupa od cetvoro planinara je bila na jednom veoma lepom i aktivnom “letovanju”. Radi se Nacionalnom parku Durmitor, sigurno jednom od najatraktivnih na nasim prostorima. Danijela i ja smo otisli prvi i popeli se na četiri vrha visine preko 2000 m. Zapravo, bili smo na dve celodnevne ture i osvojili Planinicu, Šupljiku, Savin kuk, Istočni vrhu Šljemena, Šljemena i Milošev tok.

Koji dan kasnije priključili su nam se nasi prijatelji Zoran i Bojan. Odmah po njihovom dolasku u Žabljak spremili smo svu neophodnu opremu, kao i hranu za četiri dana boravka u planini. Imali smo nameru da se popnemo na najznačajnije vrhove Durmitora, polazeći iz visinskih logora. Plan kretanja i boravka u masivu smo razradili još pre polaska. Pre svega ciljevi su nam bili vrhovi na kojima nismo bili ili koje smo ređe posećivali.
Pošli smo od Crnog jezera natovareni ogromnim rančevima. Posle oko sat i po jakog hoda stigli smo na Lokvice. Pošto u planinarskom skloništu… >>>

- V I S I T O R -
2211 metara nadmorske visine. Visitor. Pre dve godine boraveći nedelju dana u dolini Grbaje, na zimskom alpinističkom kursu, posmatrao sam ovu markantu planinu. Svako jutro budila me je ista slika. Polegla grdosija spavala je zimski san dok su sunčevi zraci milovali snegom prekrivene padine. Želeo sam da popnem taj vrh.
Grupa od 25 članova nekoliko planinarskih društava iz Srbije kreće put juga. Vreme je lepo mada hladno i niko ne zna kako će biti kada dođemo u planinske vrleti blizu albanske granice. U glavi mi se motaju razne misli. Mora da smo se razmazili. Pre nekih 90 godina isti ti Srbi išli su put albanskih gudura. Nisu razmišljali o hladnoći i gladi. Tako su nas bar učili u školama, mada posle svega što se događalo devedesetih više nisam siguran da je to i istina. Čini se da se narod, ponesen vihorom rata mučio kao i sada. Niko od njih nije igrao ulogu heroja koja će im kasnije biti dodeljena. Ljudi su jednostavno pokušavali da prežive teška vremena. Ali to nije tema ovog teksta. Krećemo…
… >>>

21. 08. 2006. sam stigao u Budvu. Nisam imao prilike da boravim u ovom jadranskom letovalištu od 1990. Promena koja me iznenadila bila je strukturalne, ali i kvantitativne prirode.
Voleo bih da se objasnim na početku, ovaj izveštaj nije promotivne, niti sangvinističke prirode. Njega treba shvatiti kao: jedan čovek bio na moru i tamo je doživeo…
Prvi utisak je da je Budva nabujala. Mnogo. Ogroman broj kvardata koji je nikao je uslovio određen pomak u gužvi po šetalištu i plažama koja se može opisati samo kao jeziva.
To je dobro. Toliki broj potrošača donosi dobit koja je svuda dobrodošla. To je takođe dobro. Nemoguće je i ne primetiti impozantan broj Rusa sa porodicama. To je dobro. U geopolitičkom cirkusu koji nas je sve dobro zabavljao prošlih decenija Rusi su postali devizni turisti. To je dobro.
Četiri puta sam dosada upotrebio reč dobro u izveštaju. To je dobro. Da li ima nešto što nije bilo dobro u Budvi leta 2006.? Ima. To nije dobro. Nije dobro, ali je iskusno oko Vašeg… >>>

 
Uvek postoje neki razlozi da se napise jedan putopis, da se istaknu bitna zapazanja o samom putovanju, boravak u nekom mestu i povratak.Ponekad i taj putopis ima neku licnu notu samog putopsisca, njegovu pristrasnost ili kriticnost, mozda i sam put i mesta i ne moraju biti takvi i samo su stvar dozivljaja onog koji u njima se nadje i za kraci ili duzi period boravi.
Sa stanice u Beogradu na put krecem sa svojim sinom i kartu kupujemo za autobus
koji krece u 9 i 20 minuta sat vremena pre samog putovanja. Autobus koji je video i bolje dane, naizgled pristojan otkriva i svoje nedostake u toku samog putovanja.
Nestrpljivi da se sto pre ukrcamo, ali i spremni da se vozimo citavu noc i posle 12 do 14 casova da stignemo do mora i ugledamo ga silazeci od grada Cetinja put Budve.
Posto su se polasci ka moru i Crnoj Gori proredili i putnika nema kao sto je bilo ranijih godina. Da bi bili sigurni da smo se opremili za putovanje, posecujemo okolne kioske
i kupujemo iz frizidera umesto hladnih tople litarske sokove i vodu. Kao da Beograd i
nije turisticki grad… >>>

(pisanije prenesene sa bloga o putovanju zapocetom 10. jula, 2007. godine)
Četiri godišnja doba krenuše na put u utorak veče, oko 20 sati. Polazak iz Podgorice. Destinacija – Italija, provincija Pordenone. Grad Pordenone.Udobno se smjestismo u automobil, nas četvero, državljani četiri države. Otuda i ono četiri godišnja doba. Toni, Fido, Gago i Danuskica.
Odavno se spremah za ovaj put, u glavi, ali mi je izgledao nestvarno. Pokušavali su me neki ubijediti da je ludo krenuti autom tako daleko – skoro hiljadu kilometara. Da je pametnije odletjeti, ali sada kad sam ovdje, kad je hiljadarka iza mene, tvrdim da bih bilo gdje otputovala baš autom. Pa taman kad bi trajalo vječnost.
AL’ SE NEKAD DOBRO JELO
Podgoricu ostavismo iza sebe još za dana. Razmatrali smo opcije na koju stranu svijeta da se uputimo. Da li našom obalom, prema Hrvatskoj, ili preko Nikšića, pa na Trebinje, Bileću, ka Tjentištu. Sarajevo, Slavonski Brod, Zagreb… pa na autoput ka Italiji. Napravismo kompromis: zaputismo se ka Nikšiću, izađosmo na Trebinje i skrenusmo ka Dubrovniku. Ipak obalom do kraja.
… >>>

Odlučimo se nas troje ( Ajvon, HAL i MAX ) da idemo na more u CG. Šta ćemo, kako ćemo, dogovorimo se da idemo mojom crvenom “Ladom specijalkom”, koje je 17 godina star auto i pritom je u “odlično stanje”.Krećemo lagano da klizimo autoputem uz muziku koju sam lično ugradio…Ej zamislite Ladu iz koje gruva Gwen Stefani, Shakira, Seka Aleksić….
Odlučili smo se da putujemo 3 dana.
1.DAN
Beograd-Vrnjačka Banja
Dok jurimo autoputem (80-90 km/h) i svima izgledamo da stojimo, pa čak i kamionima, HAL kuka na sav glas kako je gladan i nervozno pali cigaretu za cigaretom. Da se ne bi pogušili od dima, zaustavljam vozilo i objavljujem da je pauza za ručak (iako nismo odmakli 30km dalje od naplatne rampe u Bubanj potoku). Bilo je jako sunce pa sam stao u neki hlad koji je bio pored “manje” količine đubreta koje nam je govorilo: “samo vi lepo jedite i uživajte”. Preživesmo i to, pa se zaputismo dalje. Kod Pojata skrenusmo prema Kruševcu i oprostismo… >>>