Naguravanje opreme, truckanje Nivom po prtini, i eto nas na sred staze. Dubok sneg, brije oštar vetar, pancerice smrzle, plastika ukrutila. Mučimo se sa obuvanjem, stenjanje i pokoja psovka. Ipak, pancerice su obuvene, skije su na nogama, oprema se doteže. Još malo „peglanja uzbrdo”, da uštinemo još koji metar spusta. A onda…
Petak (9. novembar) nije obećavao mnogo. Uobičajen beogradski radni dan, sivo, oblačno, tek po koja kap kiše. No, poziv je bio tu, plan napravljen, a nas četvorica Manijaka, Freak, Krecha86, pop67 i SkiBata, privodili smo kraju poslednje pripreme za putovanje. Destinacija – Olimpijski centar Jahorina, povod, manifestacija Turstička berza 2007 a pravi razlog, pa naravno, skijanje. Par minuta finalnih dogovora, malo fizikalije oko opreme (prezentacione, ne skijaške), naguravanje nogama torbi i vreća u omaleni gepek golfa trojke, stešnjavanje na zadnjoj klupi, i već nas evo u koloni kraj Geneksovih kula, na autoputu ka Šapcu. Tiha muzika i jako grejanje učinili su svoje, pa smo vreme u vožnji… >>>
U Bosnu obično putujem kao organizator kakvog NGO seminara, no, kao što je suštinu svih takvih okupljanja sažeo bosanski graničar u rečenici „jedete, pijete i jebete o tuđe pare“, oni pružaju dosta vremena da se uživa i u pohođenim krajevima. A Bosna je sjajno mesta za uživati. Valjda zbog značajnijeg uticaja Turske, u Bosni se ono balkansko istočno ponajviše oseća. A lično, teško mogu sebe zamisliti da živim u mestu koje ne razume koncept fildžana viška, ekstra šoljice kafe koju u Bosni skuvaju kada sebi kuvaju kafu jer nikad ne znaju ko još može navratiti. U taj fildžan viška staje sva razlika između individualističkog „vreme je novac“ mentaliteta i onog u kom se iznenadnim gostima raduju. Nemam ja ništa protiv prvospomenutog al mi je drugi ipak nekako bliži.
