Noć prva:
Na trgu Catalunya, gde se ukrsta većina metrolinija (napomena: imena uglavnom pisem kako sam ih naucila, ne na spanskom nego na katalonskom) festival, kao Exit, gomila ljudi, naravno i uz kartu teško pronalazim cuvenu ulicu La Rambla jer se u trg uliva 7-8 bulevara. Dok sam sve to obisla da ubodem gde je, dusu sam ispustila.
I onda krece La Rambla, ziva i topla, guzva, svi pevaju i babe i crnci i klinci, svi istetovirani sa pirsigom u ustima, usima …ali ni jedna devojka nije obucena kao prostitutka, mislim, kao ove nase kad izadju…i naravno turisti….
Dan prvi:
Arc de Triomf (Trijumfalna kapija), odatle ide veliki trg-šetalište koji vodi do Parc de la Ciutadella sa predivnim fontanama koje se prelivaju u male vodopade. Na kraju parka je Zoo vrt koji je prilično skup (16 eur je delovalo stvarno previse tog momenta). Levo iz paka se odmah ulazi u četvrt La Ribera pa u Gotsku cetvrt (Barri Gotic) iz 14 i 15 veka sa velicanstvenom arhitekturom i uskim ulicicama. Tu naleteh na… >>>

Ja sam ovo bio napisao u nekom drugom postu pa mi je neko skrenuo pažnju da bi bilo bolje da to stoji u posebnom postu i da ce tako više ljudi to vidjeti i da će tako biti korisnije.
Evo i nekoliko mojih utisaka:
- čovjek se treba unaprijed pripremiti za određene frustracije. Tu u prvom redu mislim na siestu, tj. običaj malo dužih pauza koje ja tamo nisam nikako uspio pohvatati u kratkom vremenu (bio sam tamo samo 8 dana) jer ih različita mjesta imaju u različito vrijeme a dešavaju se u različito vrijeme čak i u okviru iste branše. Tako kod njih i pošte ne rade dva sata (vjerovatno im i policija ne radi po dva sata, inače imaju 4 vrste policije), većina restorana ima sieste u toku kojih ne služe hranu (a neki su i potpuno zatvoreni) kod nekih od 2 do 4 kod drugih od 4 do 8, kod trećih u neko drugo vrijeme, tj. tu vlada totalni haos. Manje radnje kao npr. odjeća, obuća, apoteke takođe imaju svoje sieste svi u različito vrijeme. Pitao sam jednog lokalca kako oni to trpe, on kaže da je… >>>

Majka je verovatno preko noći izmislila Ohrid, kako bi u taj jezerski grad krenuli oni koji neće ići na Dugo putovanje. Svi smo se užurbano spremali jer je put bio blizu. Requiem smo obnovili dvaput, što je bilo dovoljno da razbije učmalu habanersku atmosferu. A Mocart bi verovatno pokrio uši i vrisnuo da su ga poslali na našu probu da da komentar. No, šta hoće, niko nije savršen – pa i on je umro na sred Requiema.
Smrklo se i krenuli smo. Koferi su se ušuškali u Lastinoj postelji, a vlasnici su im odozgo pevali uspavanke. Neko im reče: „Stoko!“, pa se malo utišaše. I ja sam bio posustao. Prva glava nije išla sa nama, pa je verovatno Svepazeći naredio: „Pripremite pasoše!“ I tako uđosmo u Poranešnu jugoslovensku republiku. Ne znam šta se sve zbilo, probudio sam se posle Velesa. Penjali smo se ka mestu zvanom Pletvar, na gotovo hiljadu metara, a onda se spuštali ka Markovom gradu – predeli kao iz Odiseje 2001, dušu dalo za scenografije Mančevskog, a ovaj je to znao da iskoristi (e, a da l’je i on tu sačekivao… >>>

grad koji preporučujem. poznati arhitekta gaudi je potpuno promenio opis ovog nekada sasvim običnog grada i učinio ga jednom od najatraktivnijih turističkih destinacija danas. prošle nedelje sam proveo 5 dana u ovom gradu. dovoljno da se vidi suština, premalo da se upozna grad.
pre nego što uopšte zakoračite u barselonu, preporučujem da se obiđe muzej čuvenog salvadora dalija u mestu figueres, nadomak barse. čovek je bio biser, genije.. svaka slika je nešto posebno, osećaj je neverovatan. kažu da se dešavalo da u danu naslika pet, šest slika.. oblici i forme su najrazličitiji mogući..
što se barselone tiče, čitav grad deli jedna ogromna dijagonalna ulica, koja se baš tako i zove. ja sam uspeo da obiđem samo najznačajnije građevine, a to su čuvena gaudijeva katedrala, neverovatne veličine.. stiče se utisak kao da je napravljena od peska.. zatim, širom sveta poznata kuća koja nema nijednu oštru ivicu.. takođe dozivljaj za sebe.. bio sam i na brdu monzuik, sa koga se prostire prelep pogled na čitav grad…. >>>