Kažu da ako želiš nešto da saznaš o nekom novom gradu, prvo popričaj sa taksistima. I tako priča jedan banjalučki taksista: “Cela ova zemlja ti je jedan veliki kurac. Jedini grad u Bosni u kome ima nešto života ti je Banja Luka. Sve ostalo zajebi.“
A priča se naveliko o tom životu Banja Luke, o kafanama i klubovima u kojima se dočekuju jutra. Priča se i o Banjalučankama i čuvenoj razmeri devojaka i muškaraca od sedam na jedan. Nažalost, nije baš sve k’o u priči. „Ej, to je svake noći vozimo pijane i drogirane klince. Valjaju se po ulici. Morali su da zabrane rad kafićima posle 23h“, kaže mi isti onaj taksista. Tako, za zabavu ostaje vikend.
Klubova ima dosta. Skoro je otvoren jedan u centru grada, nešto što bi trebalo da glumi „Stefan Braun“ u Beogradu. Ide se liftom, i otprilike je jedino mesto gde može da se čuje neka opuštenija muzika (bez harmonike), bar do jedan-pola dva ujutru. A za ostale, na pitanje da li se tamo puštaju narodnjaci, dobija se odgovor:“Naravno, ništa ne brini“. Ima i izvesni… >>>