Krenuti negde, a stici u Babe sasvim je nemoguce: isto tako, krenuti u Babe a zalutati, skoro je neverovatno.
 
Kilometrima daleko dizajnirani putokazi upucuju na “Country Club HOTEL Babe” i ne daju vam sansu da pogresno skrenete na, inace jako slabo obelezenom putu. Jos jedno upozorenje, smenjivanje dobrog (novije asfaltiranog) i loseg (sasvim “rupicastog”) puta je neocekivano i pogubno za udobnost. Ljilja i ja smo u stvari te nedelje krenule da lutamo. Znaci, kuda nas put i nas crveni Jugo odvedu. Ispostavilo se ipak da ja na pocetku ove price nisam znala da je moja sestra potajno planirala bas Babe.
Ne tako davno smo u tom selu htele da kupimo kucu. Mozda bismo to i uradile, da nije bilo potrebno renoviranje te koju smo gledale a mi u tom trenutku to nismo zelele da radimo.
Moram priznati da ovoga puta uopste nismo prepoznale cak ni deo sela gde smo tada bile. Mnogo je novih kuca, u koje samo povremeno svracaju ljudi, a u stvari zive pauci i samoca.
Za deset godina Kosmaj je… >>>