Kada bih morala u par reči da opišem Italiju, verovatno bih rekla sledeće:
lepota, muzika, osmeh, ljubav i raskoš, vino i masline.
Kada bih morala da biram koji grad da preporučim da obiđete , zaista ne bih mogla da izdvojim..Koji grad u Italiji nije lep?

Iako proleće kalendarski još nije počelo, ovog su me februara okupani suncem dočekali gradovi Vicenza i Verona.I tako ponekad, kada pomislim na neki grad u Italiji mislim na njegovu boju jer po mom mišljenju kao da svaki grad Italije ima svoju boju.

Bologna je sva crvena, kao i Vicenza- zidine, crkve, trgovi, kule, čak i zavese. Verona je žuta, kao i Firenza, Venezia je nekako mermerno bela a Rim je zelen, kao deo italijanske zastave…
… >>>

E,da jedna je stvar kada odete negde, kao turista po prvi put ili odlazite cesce , ali opet kao turista u posetu nekome ko zivi u tom gradu.A sasvim je druga situacija kada treba da pisete o gradu u kojem zivite. Sve mislite , ta svi znaju o Beogradu, sta ja sad tu da filozofiram.
Mozda ce ga ipak bolje i verodostojnije opisati neko sa strane , ko dodje u posetu. Neko kome su samo ostale one vizuelno-emocionalno-dozivljene slike , bez tricavih traceva, losih delova, ozoglasenih kafica, beskorisnih ljudi, zagadjenih reka, neljubaznih osoba….
Ipak , svako ima pravo na svoje misljenje.

Cesto mi je zao sto slabo ili retko pricam o svom gradu prijateljima koji dodju sa strane.Tek kada mi ti stranci u ovom gradu, skrenu paznju na pojedine lepote, “usudim se” da hvalim!
Negde sam procitala da covek mora biti otvoren za promene ukoliko zeli da mu zivot bude ispunjen i da barem jednom godisnje treba da… >>>

I dok su neki od nas jedva čekali da zima, skupa s hladnoćom, izmigolji iz naši života, Mirko je uživao u sasvim drugačijem ambijentu – ugodnoj i blagoj klimi kojom se diči Doha, glavni grad Katara, državice uglavnom poznate po crnom blagu i, shodno tome, dobrom budžetu. Željan pustinje, pijeska i dina, on se uputio u nepregledna prostranstva katarske pustinje i s turističkom agencijom čiji vozači turiste zabavljaju raznim vratolomijama sa skupocjenim terencima pogonjenima na sva četiri kotača, došao do granice sa Saudijskom Arabijom, gdje priroda postaje bitno surovija. Prikupljanje još boljih dojmova naprasno je prekinulo nekoliko kapi kiše, kojih su se organizatori prepali kao tornada, pa su se brže, bolje, pokupili iz kampa za ‘okrjepu’ smještenog usred pustinje, jer poznato je da nakon kiše u Kataru pljušte i saobraćajke – ‘Dovoljno je pljunuti na cestu i netko će prosklizati’, kaže Mirko ….
… >>>

Po meni, reč moć je veoma diskutabilna reč.Moć kao pridev od glagola moći/ ja mogu, ti možeš…/Nije moć imati atomsku bombu ili najviše stanovništva na svetu, a gladovati. Nije moć ni biti jak fizički i širiti strah.Nije moć voziti tatin džip ili oterati nekog…nije moć biti diktator niti samo nositi poznato prezime.

Zapravo, ja sam mišljenja da moć ima i boju i miris i ukus, ima brzinu i ležernost i udobnost. I da se najbolje ogleda u auto-industriji.Pre svega, grad koji svojim prizorom odaje veliku moć, domaćin je jednom od najpopularnijih sajmova na svetu-sajmu automobila u Frankfurtu.

Od Beograda do Frankfurta oko 1500km, kolima oko 14ak sati u zavisnosti od pauze. U… >>>

Nešto iznad Minhena, 200 km severnije na putu ka frankfurtu nalazi se predivan grad, znatno mirniji i pristupačniji Nirnberg.

Usput ćete biti iznenadjeni čistim putevima i automobilima, ljubaznošću nemaca i prepoznatljivost poreklo naših ljudi. Interesantno kako u Nemačkoj ima najviše turaka i “naših” a opet je sve čisto, disciplinovano , uređeno, pravila se poštuju..verovatno su kazne velike!

Malo poznat a interesantan po istoriji i lepoti, grad Nirnberg nudi vrlo pristupačne cene noćenja i kompletnog boravka.
Moja preporuka je iz lanca hotela Deraghotelandliving, hotel Massimilian, koji je na 10 ak minuta od centra. I sam je zapravo u centru, nešto kao Slavija kod nas u Beogradu.
… >>>

Kažu, malo je potrebno da čovek bude srećan.
Meni se čini, ipak malko više, bar da imaš vizu , kao ja, pa si već srećniji, da ne kažem slobodniji!
Dakle osim vize, potreban je automobil, nešto novca/ili kartica!/ i pravac auto-put Beograd-Zagreb-Ljubljana-Minhen-Ninberg. Sve to , za oko 10- ak sati, sa stajanjem.Klopa usput, u Sloveniji kranjske kobaje ili budite strpljivi za ono što vas čeka u Nemačkim pekarama, pivnicama ili poslastičarnicama.

Usput, na putovanju, zadiviće vas čistoča, organizovanost, ljubaznost naših prvih suseda, pa drugih/iskreno nam se raduju, ali bez zezanja/, zatim tvrdoglavost Austrijanaca, i neizbezna nalepnica od 10 eura za auto-put, boravili u Austriji 1 sat, 1 dan ili 1 nedelju!Nemam ništa protiv njih, samo malo ga preteraše. Neljubazni, nekako bleda senka nemacima i tako mali…ne znam.Onda , kada prestane plaćanje auto-puta, kada prestane nedoumica, ko je najmoćnija nacija u Evropi, znate da ste ušli u Nemačku!
Pazite, ja sam od onih koja obožava Italiju, bez pogovora.
Mediteranci su… >>>

Odlučimo se nas troje ( Ajvon, HAL i MAX ) da idemo na more u CG. Šta ćemo, kako ćemo, dogovorimo se da idemo mojom crvenom “Ladom specijalkom”, koje je 17 godina star auto i pritom je u “odlično stanje”.Krećemo lagano da klizimo autoputem uz muziku koju sam lično ugradio…Ej zamislite Ladu iz koje gruva Gwen Stefani, Shakira, Seka Aleksić….
Odlučili smo se da putujemo 3 dana.
1.DAN
Beograd-Vrnjačka Banja
Dok jurimo autoputem (80-90 km/h) i svima izgledamo da stojimo, pa čak i kamionima, HAL kuka na sav glas kako je gladan i nervozno pali cigaretu za cigaretom. Da se ne bi pogušili od dima, zaustavljam vozilo i objavljujem da je pauza za ručak (iako nismo odmakli 30km dalje od naplatne rampe u Bubanj potoku). Bilo je jako sunce pa sam stao u neki hlad koji je bio pored “manje” količine đubreta koje nam je govorilo: “samo vi lepo jedite i uživajte”. Preživesmo i to, pa se zaputismo dalje. Kod Pojata skrenusmo prema Kruševcu i oprostismo… >>>