Овај путопис је написао мој пријатељ Симеон, 74-годишњи Бугарин из града Бургаса на Црном Мору.Веома је интересантан његов поглед на земље и људе бивше Југославије.Чика Симеон је, као што ћете и сами видети, пун авантуристичког, младалачког духа, а из његових речи и описа провејава симпатичан, свеж хумор.Сигуран сам да ћете уживати, као што сам и ја уживао читајући ово занимљиво штиво.
(у заградама су нека моја објашњења и коментари.Надам се да ми чика Симеон неће замерити на томе, италиком су остављене речи и реченице онако како их је чика Симеон чуо и покушао написати на српском)
Зоран

… >>>

Mene se jako dojmio, predivan grad, odiše toplinom, glazbom, umjetnošću. Grad koji vam se mora svidjeti. U okolini ima dosta starih rudnika soli, koji su turistička atrakcija, pa i Salzburg je u prijevodu ‘dvorac od soli’.
To je grad baroka, grad brojnih festivala. Pogotovo kad je Mozart u pitanju, koji se ovdje rodio, naročito 2006.godine sve je bilo u duhu 250 g. rođenja Mozarta. Gdje god se okrenete, sve nosi njegovo ime. I kišobran koji smo kupili oslikan je notama. Na svakom koraku umjetnici sviraju glazbu na violini, na klaviru, u prolazima zgrada mini-orkestar svira Mozarta… svugdje oko vas muzika, kao čarolija. Od 1997.godine stara gradska jezgra je pod zaštitom UNESCO-a. Iza II svjetskog rada bio je desetak godina sjedište američke vojske u Austriji, pa iz tog vremena nosi naziv ‘tajni grad’.
Grad smo bukvalno ‘prehodali’. Od željezničkog kolodvora (vlakom… >>>

“Lagano umire onaj koji ne putuje,
koji ne čita, ne sluša muziku,
onaj koji ne nalazi zadovoljstvo u sebi…”Pablo Neruda

Više puta sam sebi obecala da zimi, na minusu neću ici severnije od Beograda/ jer sam letnje dete, i zimu mrzim!/ , ali put me je naveo da Novu 2008. godinu dočekam u Beču!
Naravno, nisam se pokajala.

Sigurna sam, da nigde kao na zapadu , ne možete da osetite tako intenzivno novogodišnju atmosferu…miris cimeta i peciva, punča i kuvanog vina, okićene ulice, raskošne jelke..sve to doprinosi da grad dobije jednu svećanu notu i da vas,bar za momenat, izmesti iz naših problema i strahova i nekako nas natera da se osećamo bogato, da trošimo, kupujemo, pijemo, jedemo, slikamo, obilazimo, kao da smo najbogatiji na svetu.
… >>>

Kao da ste kročili u jedan drugi svet, onaj iz mašte. Nije ni kao Diznilend u Parizu ili Americi. Jedan mali, minijaturni a ceo svet!

Minimundus je park kao iz bajke ili naše mašte gde su se našle tvorevine različitih epoha, naroda, kultura ili religija. I sasvim mirno stoje, spokojno i nestvarno kao na ničijoj zemlji umanjene crkve, džamije ili sinagoge, sklupture, kapije, zadužbine bilo koje religije!Velike jer su pune srca i ljubavi od strane ljudi koji su došli na takvu zamisao da spoje sve ove različitosti na jednom mestu.

Kao da vam je neko nekim čudom smanjio svet oko vas… >>>

Eh, toliki sam put prevalila (makar meni 2000 kilometara u povratku + prethodna hiljadarka u polasku, pa još ako brojim i let Italija-Francuska i dodatnih 150 km do Luksemburga što se desilo između), a pečata u pasošu mislim da nemam više od dva. To vam je putovanje po zemljama Evropske unije :-)

SLIKA: Mapa puta: Luksemburg-Njemačka-Austrija-Slovenija-Hrvatska-Crna Gora (prati zelenu liniju)
A niko, ama baš niko se kad jednom uđe čovjek u EU, ne zanima više za vas dokle god ste u okvirima njenih granica.
Iz Crne Gore na 1000 km dugačkom putu prema Italiji, jedino me kontrolisahu na prelazima Crna Gora-Bosna i Hercegovina-Hrvatska-Slovenija i u povratku, na relaciji Shieren (Luksemburg)-Budva (tu padoh komirana, prije Podgorice) kontrola na istim mjestima, samo obrnutim redoslijedom.
JUTRO JE PAMETNIJE OD NOĆI
Vratila se Danuškica! Stigla sam 26. jula, u ranim jutarnjim časovima… negdje oko 3.30. Budva je spavala. Spavalo je kompletno naše Primorje, makar dio njega koji se vidi sa puta :-)
Samo… >>>

Kako sam poslovnu vizu dobio veoma lako i bez gužve (poslovne vize se ne čekaju u istom redu kao i turističke), bio sam uveren da će mi put do Beča napokon predstavljati zadovoljstvo, i da neću pizdeti mnogo zbog frustracija koje svaki put imam zbog činjenice da živim u Srbiji… Vlasnik turističke agencije sa kojom smo sarađivali mi je bookirao kartu i leteo sam Jat Airways-om (čitaj: “poznati svetski brend”), a s obzirom da je mnogo jeftinija povratna karta ako uhvati i vikend, umesto da budem u Beču sreda-petak, ostao sam do nedelje, što mi je dalo šansu da vidim i grad, a ne samo da radim.
Let do Beča traje oko sat i po vremena, a kako sam kretao u 8:15h, na aerodromu sam, za svaki slučaj, bio već u 7h.. Čekirao sam kartu, prošao granicu i sedeo pored izlaza za svoj let… Vreme je brzo prošlo, ali je umesto “boarding”, na monitoru pored izlaza pisalo da je let pomeren za 8:40h.. Meni to nije predstavljalo neki veći problem, iako sam znao da će me… >>>

Obećani nastavak…
Ako su vam dosadile Mocartove kugle, obilazak Mocartove rodne kuće, šetnja oko Mocartove skulpture, slušanje Mocartove muzike, sasvim je jasno da je vreme da mrdnete malo i van Salcburga. Najbliže, a veoma interesantno mesto je gradić Halajn koji je dobio ime po staroj keltskoj reči za so – hal. U Halajnu ćete moći da obiđete stari rudnik soli, da se vozite brodićem po podzemnom jezeru, peške ćete pod zemljom preći granicu između Austrije i Nemačke, spuštaćete se drvenim rudarskim toboganom pod uglom od 45 stepeni i maksimalno ćete uživati. Na izlasku iz rudnika sakupljači minerala i fosila moći će da za simboličnu sumu uvećaju svoje zbirke lepim primercima.
Ako mislite da je Halajn sve što će vam okolina Salcburga pružiti grdno ste se prevarili. Obavezno treba otići na Mondsee i St. Wolfgangsee na čijim se obalama nalaze istoimena mestašca. No, tu dolazite u veliku opasnost da vam pozli od nedirnute i nezagađene prirode, od kristalno čistog vazduha, plavog neba, prelepih… >>>

U jedan od najlepših gradova Evrope, Salcburg, možete da stignete drumskim, železničkim ili vazdušnim koridorom. Bilo koji da izaberete nećete pogrešiti jer ćete biti bogato nagrađeni doživljajem koji ćete dugo pamtiti i prepričavati.
Prvo sa čim ćete se susresti je snažan kulturni šok izazvan saznanjem da zidovi ne moraju da budu naruženi grafitima, a da trotoari ne moraju da budu zatrpani otpacima i ispljuvcima. Vozači će vas ljubazno i samoinicijativno, uz osmeh na licu strpljivo propuštati da ulicu pređete i van pešačkog prelaza i prvih dana možda će vam nedostajati galerija namrgođenih grimasa kojima vas časte beogradski vozači čak i na semaforu kada vi imate zeleno svetlo.
Za divno čudo i vozila gradskog prevoza su savršeno čista, a za naše pojmove i nepogrešivo tačna, čak u toj meri da se po njihvim dolascima na stanicu bez problema mogu podešavati časovnici. Često će vas na ulici prolaznici-starosedeoci ljubazno pozdraviti dok u prodavnicama nećete moći da nađete prodavca koji to… >>>